Ali sada zahvaljujući naučnicima možemo da znamo tačno šta se dešava u telu u tim presudnim trenucima
Neposredno pre smrti:
Znakovi da je osoba blizu smrti su: kratak dah, depresija, aksioznost, pospanost, umor, mentalna konfuzija, zatvor ili nevoljno vršenje nužde, mučnina, odbijanje hrane i pića.
Što je smrt bliža, to ruke i noge, kao i stopala i šake postaju sve hladnije. Koža menja boju, postaje tamnija ili poprima crvenkastu boju. Srce počinje da radi sve sporije i dah je usporen.
Smrt se bliži
U ovim poslednjim trenucima često se dešava da osoba u potpunosti prestane da diše na desetak ili više sekundi. A onda na scenu stupa samrtni roptaj, taj užasan zvuk koji osoba ispušta neposredno pre nego što nas zauvek napusti. Reč je o glasnom disanju čiji zvuk ne može da se opiše.
Smrt je tu
U trenutku smrti oči postaju staklaste, što može jasno da se vidi ukoliko su osobi oči otvorene. Srce staje, a 20 do 30 sekundi nakon toga gasi se i mozak. Međutim, iako istraživanja pokazuju da smo svesni svega 30 sekundi nakon što prestanemo da dišemo, neki noviji podaci pokazuju da svest može da opstane i po nekoliko minuta nakon što nastupi klinička smrt.
Kad osoba umre, često dolazi do nekontrolisanog lučenja urina i fekalija. Ovo zavisi od toga koliko je hrane i pića osoba konzumirala u danima pre smrti.
Nakon smrti
Prvo počinje da odumire mozak, njegove ćelije se gase nekoliko minuta nakon što srce stane. Zatim polako počinju da odumiru i druge ćelije i tkiva. Krv prestaje da cirkuliše jer je srce više ne pumpa.
U narodu kruži verovanje da kosa i nokti nastavljaju da rastu nakon smrti, ali naučnici kažu da to nije istina. Telo dehidrira nakon smrti, zbog čega se koža povlači. Zbog toga dolazi do iluzije da kosa i nokti rastu.
Počinje da pada temperatura tela. Nekoliko sati nakon smrti, nastupa mrtvačka ukočenost. Telo preminule osobe je u najvećem broju slučajeva u ovom trenutku već u mrtvačnici.
Pošto je osoba prestala da diše, mitohondrije u njenim ćelijama prestaju da proizvode adenozin-trifosfat (ATP) molekule, koji su neophodni za stvaranje energije. Bez energije, ćelije odumiru.
Bakterije koje inače imamo u telu i koje nisu opasne dok je osoba živa, sada počinju da razgrađuju odumrle ćelije našeg tela. Kao produkt ovoga dolazi do stvaranja zelene tečnosti i gasa koj ima jak neprijatan miris.
Ovo znači da je telo već počelo da se raspada.
Među komponentama koje izazivaju smrad nalaze se putrescin i kadaverin. Tu su i jedinjenja koja sadrže sumpor zbog kojeg se javlja onaj neugodan miris trulih jaja.
Ćelije vremenom nastavljaju da se raspadaju, a telo se nadima i postaje crno. Mrtvačka ukočenost na kraju popušta. U ovom trenutku je telo uveliko sahranjeno.
(Buzzfeed)
