Stručnjake godinama zbunjuje kako su graditelji do Stounhendža dovukli kamene blokove koji se mogu naći tek u 200 kilometara udaljenim planinama u Velsu.
Eksperiment koji je sproveden na londonskom univerzitetu pokazao je da su graditelji mogli na drvenim sankama blokove vući preko vodoravno položenih trupaca.
"Šokirali smo se kad smo shvatili koliko je lako vući taj kamen", rekao je profesor Majk Parker-Pirson. Njegov tim od 10 studenata vukao je kamen od jedne tone tempom od tri metra svakih pet sekundi. Da su ga vukli kontinuiranim tempom, uvereni su da bi za sat vremena prevalili udaljenost od 1.600 metara.
Posted by BBC London on Monday, May 23, 2016
Kamenje koje je iz Velsa došlo do lokacije Stounhendža teško je oko dve tone, a istraživači su procenili da bi za vuču jednog od njih trebalo dvadesetak ljudi. Ipak, to za naše pretke nije bio problem jer ih je u zajednicama živelo po nekoliko hiljada.
Posted by BBC London on Monday, May 23, 2016
'Istina je da smo naš eksperiment odradili na ravnom tlu, dok su graditelji Stounhendža trebalo da se izbore i s velikim strminama u planinskom lancu Presili, ali ovaj sistem vuče dobro funkcioniše i na teškom terenu. Uostalom, predindustrijske zajednice poput Maram Naga u Indiji koriste tu metodu i dan-danas prilikom izgradnje velikih kamenih spomenika, a slične sanke u obliku slova 'Y', stare oko 2.000 godina, pronađene su u Japanu', rekao je Parker-Pirson dodajući da se slična metoda koristila prilikom izgradnje Zabranjenog grada u Kini.
(Telegraph)
