Naučnici su došli do podatka da kada je o smrtnosti reč - najveći rizik od prerane smrti imaju osobe koje nikada u životu nisu pile alkohol!
Njihova smrtnost je čak veća i od onih koji redovno piju, a najmanja je za one koji popiju tu i tamo, od jedne do tri čašice dnevno.
Međutim, naučnici tvrde da to pravilo važi samo za one koji znaju svoje granice i kojima ispijanje alkohola ne znači - napiti se, već doslovno popiti čašicu da se opuste. U suprotnom, svakodnevno opijanje vodi nizu zdravstvenih (i društvenih) problema.
Istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu u Teksasu, a koje je vodio psiholog Čarles Holahan, rađena je dugih 20 godina na uzorku ljudi starih između 55 i 65 godina (u trenutku početka rada na eksperimentu).
Za istraživanje su, osim navika ispijanja alkohola, uzeti i drugi faktori važni za poimanje života kao što je njihov socioekonomski status, fizičke aktivnosti, njihovo mesto u društvu i slično. U grupi onih koji su u životu pili umereno njih 41 posto umrlo je prerano, ali ih je znatno manje od onih koji nikada nisu pili alkohol, a takođe su umrli u godinama koje se smatraju preranima. Njih čak 69 posto umrlo je ranije.
Znanstvenici su to objasnili time da oni koji piju umereno u globalu imaju puno bogatiji i kvalitetniji društveni život, a koji u znatnoj meri utiče na ljudsko zdravlje - mentalno i emocionalno. S druge strane, otkriveno je da ljudi koji nemaju sklonost popiti ni malo, mnogo češće pate od depresije, odnosno psiholoških problema.
Zar je zaista moguće da su čak i oni koji previše piju predodređeni da budu zdraviji od onih koji nikada ne piju, a znamo da je alkohol štetan za zdravlje?
U zaključku istraćivanja naučnici su pokušali da daju pravi odgovor na to pomalo nelogično pitanje, te su se svi složili da uprkos svim negativnim učincima koje alkohol ostavlja u organizmu ima i čitav niz pozitivnih učinaka. Naravno - ključ je u umerenosti i izboru pića.
Pivo je npr. puno vitamina i dobrih nutrijenata zbog kojih redovne pivopije zapravo osiguravaju sebi bolje zdravlje, sa smanjenim rizicima od srčanih bolesti, bolesti bubrega, reumatskog artritisa, čak i raka.
Vino je takođe izuzetno zdravo ako se ispija u normalnim količinama. Poznato je da se neke nacije smatraju dugovječnijima od drugih baš zbog povećanje potrošnje vina (Francuska npr.) s obzirom da vino ima znatan uticaj na bolji rad srca, bolji protok krvnih žila čime se smanjuje rizik od pojava tromboze.
(index.hr)
