Latinska tradicija ide dalje i tvrdi da se to odigralo na mestu koje danas zauzima Klementinska kapela u pećinama ispod bazilike Svetog Petra, nedaleko od mesta gde nalazi grobnica ovog svetitelja. Sa ovim se slaže veliki broj ranohrišćanskih autora, od Jevsevija Kesarijskog preko Tertulijana do Svetog Jeronima Stridonskog, koji je inače bio ilirskog roda. Svi oni upiru svoje pero kaVatikanskom brdu kao lokaciji na kojoj se odigralo i obrnuto raspeće i sahrana.
Početkom IV veka car Konstantin Veliki odlučio je da oda poštu Svetom Petru tako što će mu posvetiti veliku baziliku u Rimu, a pošto je u svesti lokalnih hrišćana već bila snažno usađena predstava o tačnoj poziciji njegovog groba, izbio je problem. Naime, ta lokacija je bila graditeljski problematična, pa su neimari morali da izravnjaju Vatikansko brdo, da ga raskopaju, zajedno sa grobljem koje se tu nalazilo, što je predstavljalo i moralni i pravni problem.
Fokusna tačka bazilike, i u njenoj prvobitnoj formi i u ovoj sadašnjoj koja je podignuta pre 400 godina, jeste oltar koji se nalazi tačno iznad mesta koje tradicija drži za grob Svetog Petra, koji se i nalazi kao građevina u kripti ispod.Međutim, mošti ovog svetitelja ostale su van domašaja vernika. Da li su tu, ili je predanje pogrešno, nije se znalo, a možda se ni danas pouzdano ne zna. Zapravo, ne zna se iz pozicije naučnog objektivizma, ali ako ste vernik, katolički ili pravoslavni svejedno, onda imate drugačije poglede na celu stvar.
Jer, tokom i posle Drugog svetskog rata vršena su iskopavanja ispod oltara bazilike Svetog Petra, baš na onom mestu za koje je crkveno predanje držalo da je mesto Petrovog groba, gde suotkrivene kosti četiri osobe i nekoliko domaćih životinja. A onda se saznalo da su bez znanja arheologa neke kosti pronađene u niši u severnom zidu ovog lokaliteta sklonjene pa vraćene. Niša je značajna, jer je na njoj ispisano: “Petros eni”. Petar je ovde.
Nakon analiza tih kostiju utvrđeno je da pripadaju muškarcu, da je muškarac imao oko 60-70 godina u trenutku smrti, i da je živeo u I veku. 1968. godine papa Pavle VI objavio je da su te kostinajverovatnije mošti Svetog Petra. Ne sigurno, ali najverovatnije. Ima arheologa koji se sa njim slažu, ima i onih koji se ne slažu. No, zbog obimnih građevinskih radova što za vreme cara Konstantina Velikog što u XVII veku kada je sadašnja bazilika podignuta, radova koji su sa sobom doneli i mnogo uništenja, nikada nećemo biti načisto s ovim u vezi. To nije sprečilo papu Franju da ih novembra 2013. godine prvi put prikaže javnosti tokom mise na Trgu Svetog Petra ispred bazilike u Vatikanu. Šta se time implicitno tvrdi, jasno je.
(telegraf)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
