Pet identičnih sestara rođeno je dva meseca prerano u Ontariju, u Kanadi. Vest o njima brzo se proširila celom zemljom što nije bilo nimalo neobično. One su bile prve petorke koje su preživele fazu ranog detinjstva, a dve su žive i danas.
Elzir, majku bliznakinja, porodio je dr Alan Roj Dafo, koji je bebe po porođaju zamotao u tople peškire misleći da ni jedna od njih neće preživeti više od nekoliko minuta. Ipak, prevario se, a porođaj je i njemu doneo svetsku slavu.
Samo četiri meseca nakon porođaja, Elzir i njenom suprugu Edvardu pristupile su pokrajinske vlasti koje su ih proglasile za nesposobnime za brigu o petorkama (iako to nisu učinile za njihovu stariju decu) i to na preporuku premijera Ontarija Mičela Hepburna.
Sestre je država pretvorila u izložbene primerke
Iza svega toga, nažalost, nisu bili humani motivi. Grad Ontario petorke je odlučio da izloži poput nekakvih lutaka, te da na tome zaradi, a sve pod izgovorom - briga za njihovo preživljavanje. Nakon što su oduzete roditeljima, petorke su smeštene u bolnicu sagrađenu samo za njihove potrebe gde su se o njima brinule tri medicinske sestre, a čuvala su ih tri policajca. Bolnica je ograđena žicom visokom nekoliko metara, a u samom je centru kompleksa bilo igralište na koje su devojčice imale pravo da izađu u nekoliko navrata tokom dana.
Kao što možete pogoditi, njihovi izlasci na igralište tempirani su da se usklade s turističkim turama. Ljudi iz cele Severne Amerike, njih šest i po hiljada dnevno, dolazili su da vide petorke u Kvintland Quintland i za to su bili spremni da itekako dobro plate. Prema nekim predviđanjima, Ontario je kroz narednih 12 meseci na turizmu izgrađenom oko sestara zaradio više od 50 miliona dolara.
Potpuna izolacija od sveta
Ivon, Anete, Sesil, Emil i Mari živele su u strogo kontrolisanim uslovima s vrlo malo kontakata s spoljnim svetom. Učile su u svom domu, a svakog minuta njihovog vremena pomno je isplanirano. Svakodnevno su ih, uz sve ostalo, pregledavali i testirali lekari.
Otac devojčica takođe je u međuvremenu shvatio gde 'leži' novac, pa je otvorio prodavnicu suvenira u kojoj su turisti kupovali fotografije petorki, kao i suvenire s njihovim autogramima. Tamo je prodavao čak i kamenje s vlastite farme obećavajući turistima veliku plodnost.
Lice sestara bilo je na brojnim proizvodima delom Kanade, a same su glumile u čak tri filma u Holivudu.
Povratak roditeljima - odlazak u pakao
Tek 1943. godine roditeljima je vraćeno starateljstvo nad decom. Porodica se tada preselila u bogato nameštenu vilu s 20 spavaćih soba koja je finansirana iz fonda otvorenog za devojčice. Ipak, pravi pakao tek je tada počeo.
Godinama kasnije sestre su ispričale kako su ih roditelji fizički i psihički zlostavljali, terali ih da naporno rade, a jele su čak i lošiju hranu nego ostatak porodice. One nisu bile svesne da su luksuz, u kome je tada uživala njihova porodica, zaradile upravo one.
Ipak, bliznakinje su izdržale do 18. godine nakon čega su napustile roditelje i prekinule kontakt s njima. Emili je umrla 1952. godine, Mari 1970, a preostale tri sestre dočekale su 1990-e. Ivon je umrla 2001. godine, a Anet i Sesil žive su i danas.
Godine 1995. tri, tada još preostale sestre, otkrile su svoju najmračniju tajnu. Nakon što je porodici vraćeno starateljstvo nad njima, otac je počeo da ih seksualno zlostavlja što je potrajalo godinama.
Svoje ćutanje opravdale su potrebom da prvo pronađu 'unutrašnji mir'. Nažalost, njihov otac je tada već bio odavno mrtav i nije mu se moglo suditi. Bio je to poslednji deo zaista stravične slagalice koja prikazuje ono najgore u društvu i ljudima koji su Ivon, Anet, Sesil, Emili i Mari iskorišćavali od rođenja.
