Običaji uoči slave
Uoči slave neka domaćica sa osvećenom vodicom zamesi slavski kolač i skuva pšenicu za koljivo.
Domaćin neka nabavi slavsku sveću, tamjan, crveno vino i zejtin.
Preporučuje se da sama domaćica, ili ko od domaćih, umesi slavski kolač, a ne da se gotov kupuje. Neka i taj slavski kolač, umešen od domaćih, bude izraz zahvalnosti Bogu i svetitelju što im je dat život i zdravlje da i te godine dočekaju dan svoje slave – neka on bude molitva Gospodu za blagoslov. Ali, ako slavski kolač sprema neko van kuće, onda, kada se kući donese, treba ga pokropiti osvećenom vodicom.
Treba poslove oko spremanja za slavu tako rasporediti da se odvoji vreme za odlazak u crkvu na večernje ili bdenije (kada će se obično poneti i predati zejtin i tamjan kao svoj prilog crkvi, a u spomen svetitelja).U crkvi neka domaćin zapali sveću za zdravlje svoje i svoje porodice i neka upute tople i iskrene molitve Svevišnjem, moleći za zastupništvo svoga svetitelja.
Neka se sete i svojih dragih pokojnika, pa neka prisluže sveću i za pokoj njihovih duša.
Ako iz nekih naročitih razloga ne mogu da odu u crkvu, a oni svi neka se – po svršetku posla – okupe pred ikonom svoga svetitelja, prisluže mu kandilo, i pomole se Bogu i svetitelju za sreću, zdravlje i svako dobro. Domaćin neka tamjanom okadi ikonu, sve prisutne i sve odaje u kući. On, ili ko mlađi, neka očita molitvu Gospodnju Oče naš… i Bogorodice Djevo… Neka njihove molitve budu iskrene i iz čistog srca, jer će samo tada biti uslišene.
Na dan slave
Neka se domaćin u čisto obuče, zapali kandilo pred ikonom svetitelja, pa sa još kojim članom porodice neka ode u crkvu na Jutrenje ili Svetu liturgiju.
Ako se sečenje slavskog kolača obavlja u crkvi, a ne u domu, treba se prethodno, koji dan ranije, raspitati u crkvi u koje će se vreme obavljati sečenje slavskih kolača (obično je to ranije izjutra). Na dan slave u određeno vreme domaćin će u crkvu odneti slavski kolač i koljivo uvijene u čistu belu maramu, zatim malo crvenog vina u bočici i manju sveću koju će staviti u žito i zapaliti je da gori dok se obred obavlja. Ako je moge, domaćin treba da kolač odnese u crkvu, a ako on ne može onda neka to učini neko od članova njegove porodice a ne neko drugi. Sa sobom poneti i hartiju na kojoj su popisana imena svih članova porodice, da bi ih sveštenik u molitvi pomenuo.
Roditelji koji nose kolač u crkvu, treba da povedu sobom u crkvu i odraslu decu da i ona učestvuju u ovom molitvenom činu i da se u njihove mlade duše što dublje urežu uspomene na ove lepe dane i lepe naše običaje.
Obično kada se završi jutrenje sveštenik će okaditi slavsko žito, kolač i vino, pa će onda, očitati molitvu nad koljivom i blagosloviti ga.
U toj molitvi sveštenik se moli da Gospod Bog blagoslovi sve darove, koji su u čast svetitelja spremljeni, da ih umnoži kako u domu koji slavi tog dana, tako i u celom svetu, da očisti od greha i osveti sve one koji su to spremali, kao i one koji će od toga okusiti, da onima koji su to koljivo spremali i podneli ga na osvećenje i blagoslov ispuni sve molbe i sve želje, koje se odnose na njihov bolji život na zemlji i na nebu.
(rastko.rs)
