Stres je normalna fizička i mentalna reakcija na pretnju ili zahtev rešavanja teških situacija. Kada je osoba pod stresom, telo postaje napeto i mozak se opterećuje usled mnogobrojnih misli.
Međutim, stres može da bude pozitivan i posluži kao lek u određenim prilikama. U takvim slučajevima deluje kao katalizator i omogućava nam da se nosimo sa svakom težinom situacije.
Od stresa ne možemo da obolimo
Prema ispitivanju izvršenom nad 29 000 ljudi, stres ne „krade” godine. Problem leži u samom uverenju da je stres nužno zlo. Prosto rečeno, ne ubija nas stres, već naš stav prema njemu. Studija je pokazala da oni koji veruju da je stres štetan po njihovo zdravlje imaju 43% povećan rizik od oboljenja u bliskoj budućnosti, za razliku od ispitanika koji stres ne smatraju štetnim. Dakle, nije verovatno da ćemo se razboleti od stresa, nasuprot tome kako izgleda.
Stres pomaže prilikom učenja
Jedna studija iz 2013. godine pokazala je da pritisak hormona stresa (kortikosteron) može da pomogne rastu nervnih ćelija u hipokampusu (centar u mozgu zadužen za proces učenja).
VEROVALI ILI NE: Na svetu postoji više DOBRIH ljudi, nego zlih! Evo zašto je tako!
Kada je stres koristan?
Grupa naučnika koja je sprovela ispitivanje otkrila je da stresne situacije poboljšavaju mentalne performanse pacova. Iz ugla preživljavanja, ovaj zaključak je potpuno logičan. U životinjskom svetu, sećanje na neki stresan događaj im pomaže da u budućnosti izbegnu slične situacije. A nama?
Stres štiti DNK i RNK
Mala „doza” stresa podstiče telo da proizvede antioksidante kako bi se borili protiv slobodnih radikala, onih dosadnih molekula za koje se smatra da su glavni uzroci starenja. Do ovoga dolazi jer započinju jedan aktivno destruktivni lanac koji donosi štetu važnim ćelijskim strukturama (proteinima, ćelijskim membranama, DNK). U ovom slučaju, mala „doza” stresa nam može pomoći tako što umanjuje štetu nanetu DNK i RNK. Hroničan stres, naravno, ima potpuno suprotan efekat.
Stres jača imuni sistem
Iako hroničan stres šteti imunom sistemu, mala količina stresa ga može stimulisati i učiniti fleksibilnijim i otpornijim, kako su pokazale studije izvršene na pacovima. Osim toga, odgovor organizma na stres je da štiti telo, a ne da ga razboli.
(redinfoportal)
