Simo Hajka je vodio prilično jednoličan život u Finskoj. Odslužio je godinu dana u vojsci, a zatim počeo da se bavi zemljoradnjom i lovom. Onda je došla 1939. godina i Sovjetski savez je napao njegovu zemlju, a Simo je odlučio da pomogne otadžbini.Kako se većina sukoba odvijala po šumama, smislio je najbolji način da pomrsi konce neprijatelju. Uzeo je svoju pušku, nekoliko konzervi, sakrio se na drvo i po ceo dan pucao na neprijatelje. Budući da je u mirnodopskom vremenu Hajka većinu vremena provodio u lovu, bio je i te kako spreman za ratovanje u šumi čemu svedoči osam stotina ubijenih neprijatelja.
Sve se dešavalo u par metara dubokom snegu i na temperaturi koja se kretala u rasponu od minus 20 do minus 40 stepeni.
Simo je danima ležao u svojoj beloj kamuflažnoj odeći (kojoj duguje nadimak "Bela smrt") , okružen snegom koji je držao i u ustima da se ne bi videla para koja nastaje disanjem. Većinu vremena provodio je sam, a jedino što je radio bilo je ubijanje neprijatelja.
I to bez pravog snajperskog nišana, što njegove poduhvate čini još neverovatnijim.
Nije voleo teleskopski nišan iz više razloga: Bez optike na pušci glavu je mogao da drži nisko što ga je činilo teškom metom, nije bilo ni odsjaja koji bi mogao da ga oda. Primenjujući ovakve i slične tehnike iz lova uspevao je da ostane skriven od očiju neprijatelja. Na primer, uvek je utabavao teren ispred mesta na kome se krio kako pucanj ne bi raspršio sneg i otkrio mu položaj.
Sovjeti su bili svesni da trpe velike gubitke, ali su računali da je to u ratu normalno.
Međutim kada su čuli da je za desetkovanje njihovih trupa zaslužan samo jedan čovek, zabrinuli su se i počeli da kuju plan za njegovo smaknuće.Prvo su slali pešadijske odrede ali niko se nije vraćao. Zatim su oformili tim takozvanih "kontra-snajperista" a Hajka ih je sve pobio.
Za nešto manje od 100 dana Hajka je iz snajpera ubio 542 vojnika a iz automatske puške preko 160 i tako povećao svoj “skor” na 705 mrtvih.
Zavladao je paničan strah i uskoro se nije mogao naći vojnik koji je hteo da mu priđe blizu, pa su Rusi posegnuli za drugačijim rešenjem. Pokušali su da ga smaknu artiljerijom i izbombardovali svako mesto za koje su pomislili da bi moglo da skriva misterioznog snajperistu. Međutim i to je prošlo bezuspešno.
Konačno, 6. marta 1940. Hajka je pogođen metkom u glavu tokom jedne zasede. Sovjeti su videli teške ozlede glave i nepomičnog Hajku te zaključili da je mrtav i ostavili ga tako. Pronašli su ga saborci i odneli u komandu gde se osvestio posle nedelju dana, na dan zaključenja mira.
Vojnici koji su ga pronašli tvrde da mu je visila cela leva strana glave što je s obzirom na kasnije slike vrlo moguće.Ostao je poznat po tome što je najbrže u istoriji finske vojske napredovao od čina vodnika do čina poručnika.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: TAJNA KGB BORILAČKA VEŠTINA: Neverovatno je šta ovaj debeljko radi! Ostaviće vas bez daha
