Njihova priča je prvo ovakvo svedočanstvo i neizmerno je uticalo na percipiranje pitanja vanzemaljaca u SAD-u. Naša priča počinje uobičajeno, naime Beti i Barni su se vozili ka svom domu (Portsmut, Nju Hempšir) posle provedenog odmora na Nijagarinim vodopadima. Na putu su primetili čudna svetla koja su presecala nebo...i tu priča postaje zanimljiva.
Barni je tvrdio da je u glavi čuo glas koji se predstavio kao neka vrsta kapetana koji mu je naredio da se ne pomera. Vrišteći se vratio u kola i krenuo u rikverc. Nekoliko trenutaka kasnije automobil je počeo da vibrira; u glavi su osetili bizaran osećaj pasivnog horora...i to je bilo to. Oboje su nezavisno jedno od drugog izjavili da su se probudili nekoliko sekundi kasnije na oko 50 km od mesta susreta sa NLO-om.
Dve nedelje posle nemilog događaja Beti je počela da pati od noćnih mora. Pošto je inače vodila dnevnik, počela je da ih zapisuje. Prisećala se vanzemaljskog pandana ljudskom doktoru, koji ju je uveravao da neće biti povređeni, već da samo žele da uporede njihove dve vrste.
Hilovima su sećanja počela da naviru, što ih je odvelo do granica šizofrenije, pa su 1964. godine potražili pomoć psihijatra dr Bendžamina Sajmona. Želeli su da ih Sajmon hipnotiše kako bi iz podsvesti izvukli potisnutu istinu. U aktivnoj svesti Hilovi se osim noćnih mora sećaju samo letelice i ničega više, ali ono što su rekli pod hipnozom je privuklo pažnju svetske javnosti.
Otkrili su da su bili na letelici, da su vanzemaljci pokazali Beti hologramsku zvezdanu mapu koja je pokazivala lokaciju njihove planete. Tokom hipnoze Beti je neverovatno detaljno nacrtala tu mapu. Astronomi 60-ih su odbacili tvrdnje sve dok 1976. tehnologija nije napredovala toliko da su novi teleskopi uočili sazvežđe koje izgleda upravo onako kako ga je Beti nacrtala.
Bez obzira da li verujete u ovu priču, ili ne, svedočanstvo Barnija i Beti Hil je svakako uzbudljivo, a i dalje opseda maštu zaljubljenika i lovaca na NLO.
(Viralnova)
