Većina njih bile su žene, ali ni mučenje i spaljivanje muškaraca nije bila retkost.
Lov na veštice nije predvodila Crkva, iako im nije ni odmagala. Recimo samo da su metaforički "držali merdevine lopovu". Pod idejom o "očuvanja vere i borbe protiv sila zla" progonili su svoje lične, političke ili poslovne neprijatelje, jedan od njih koji je u tome postavio prve kriterijume je i nemački sveštenik Hajnrih Kramer, član Dominikanskog reda sveštenika.
Tokom 1470-e godine njegova moć u Crkvi je rasla, a početkom 1480-ih procenio je kako je dovoljno moćan da se uhvati u koštac s “problemom' veštica”. Njegove su metode u početku odbacivane, a onda ih je odlučio prikupiti u jednoj knjizi koja će kroz naredne vekove za mnoge biti ultimativni vodič za lov na veštice. Naslovio ga je ”Malleus Maleficarum”.
Već prvo izdanje knjige 1487. godine je objavila jedna od najuglednijih izdavačkih kuća u Nemačkoj. Kramer je u njoj opisao veštičarenje, a njegovo postojanje uopšte nije dovodio u pitanje, piše Atlas Obskura.U njegovom priručniku se takođe moglo saznati sve o njihovim moćima, kao i metodama regrutacije. Autor je odredio i na koji se način mora sprovesti suđenje, ko je podoban da bude sudija na takvim suđenjima, te kako se sudije mogu zaštititi od crne veštičje magije.
Naravno, posebnu je pažnju posvetio “velikoj nevolji koju uzrokuju tvrdoglavo ćutljive veštice”', te na koji način iznuditi priznanje mučenjem . Ukoliko ne “upale” obećanja i nagovaranje, savetuje Kramer, vešticu treba izložiti učestalom mučenju, a početi treba s nežnijim metodama.
"Žene slede Sotonu jer su defektne duhom i telom"
Kramer je tvrdio da se veštičarenjem najčešće bave žene koje postaju "lutke" na koncima kojima upravlja sam Sotona. Zapisao je kako su žene labilnije i “sklonije verovanju” te kao takve podložnije Sotoni i njegovim nagovorima da se priključe mračnom društvu kojim on predsedava.
Međutim, tu nije bio kraj njegovom seksizmu. Kramer je takođe tvrdio da su žene temperamentnije, “jače na jeziku”, “defektne duhom i telom” te mnogo pohotnije od muškaraca.
“Žena je zla po samoj prirodi jer brže počne sumnjati i propitkivati veru, zapisao je. Knjiga je postala toliko popularna da je štampana u nekoliko desetina izdanja uz pomoć drugih autora i “stručnjaka” u tom polju. Njome su se do određene mere služili i lideri Španske inkvizicije, no već u 16. veku su počeli da je odbacuju.
Ipak, baroni Volkenštajn - Rodeneg koji su upravljali Južnim Tirolom u Italiji ostali su joj verni sve do 17. veka. U njihovom se dvorcu održalo i jedno od najpoznatijih suđenja u kojem je za veštičarenje osuđen muškarac.
Tako je jedna knjiga uzrokovala brojne smrti u većini nevinih ljudi.
(24sata.hr)
