Nedavno otkrivena serija novinskih tekstova čuvenog američkog pesnika o ishrani, telesnim vežbama, higijenskim navikama.
Ne jedite masno, redovno se kupajte, nosite udobnu obuću... Ovo nisu saveti za zdrav život iz nekog savremenog bestselera za samopomoć, već preporuke koje je američki pesnik Volt Vitmen (1819-1892), pre više od 150 godina, uputio čitaocima "Atlasa", jednog malog njujorškog lista.
Vitmanovi biografi zabeležili su da je autor zbirke "Vlati trave" i čuvene pesme "Kapetane, moj kapetane" morao da se izdržava radeći kao novinar, ali se tek nedavno saznalo da su i tekstovi o dobrim životnim navikama bili deo njegovog repertoara. Nepoznatu seriju od 13 podužih članaka, naslovljenu "Muško zdravlje i trening", i potpisanu jednim od pesnikovih pseudonima - Mos Velsor, "iskopao" je doktorand Univerziteta Hjuston Zakari Turpin.
Tekstovi koji su se tokom 1858. pojavljivali jednom nedeljno do danas su "preživeli" samo u nekoliko biblioteka u SAD i nisu bili digitalizovani, već samo mikrofilmovani. Sada su objavljeni u onlajn časopisu The Walt Whitman Quarterly Review ("Kvartalna revija Volt Vitman"), a ceo feljton sadrži više od 300 stranica. U vreme njegovog nastanka Vitmanu je bilo 39 godina, bio je u punoj snazi, ali razočaran zbog lošeg odjeka prva dva izdanja "Vlati trave". Nije mogao da živi od stihova, već je bio primoran da opstaje pišući o mnogo prozaičnijim stvarima. Otuda možda i neka vrsta pobune protiv kancelarijskog posla i u novotokrivenom serijalu:
"Vama koji ste službenici, ljudi od pera, nepokretni, bogati, dokoličari, savetujem isto: Ustajte!"
Veliku važnost Vitman je pridavao povezanosti fizičkog i mentalnog zdravlja, njihovoj ravnoteži, kretanju i umerenim vežbama, posebno na svežem vazduhu. A za to je valjalo imati i kvalitetnu obuću:
"Verovatno ne postoji bolji način da imate dobre i lagodne čizme ili cipele osim da budu napravljene prema obliku vašeg stopala. To zaista vredi truda. Neka su i sto puta skuplje od ostalih, isplate se, ne samo zato što dobro izgledaju, već su i neophodne zbog komfora i zdravlja. Stopala moraju da budu i dobro obuvena u tanke čarape leti, vunene zimi, koje se peru - svakodnevno."
Za šetnju i vežbanje, smatrao je da je najbolja obuća ona koju su tada nosili igrači bejzbola. Ideja o nošenju patika van sportskih terena za sredinu 19. veka bila je prilično napredna. Neki dijetolozi tvrde da su i njegovi saveti za zdravu ishranu upotrebljivi i danas. Vitman je tvrdio da treba jesti isključivo meso!
"Ako želite da znate šta je najbolje za zdravog čoveka, koji dosta vežba na svežem vazduhu i ne želi da ima bubuljice na licu i telu, odgovor je (možda na vaše veliko iznenađenje) jednostavna dijeta koja se sastoji od blago obarene govedine, slabo posoljene, uz parče bajatog hleba ili dvopeka. I ovčetina, ukoliko je nemasna i mekana, preporučljiva je. Svinjetina se nikako ne sme jesti. Puter, biber, kečap, ulje i većina drugih dresinga moraji se izbegavati. Trebalo bi se odreći i jastoga, pileće salate, kupusa, krastavaca, pa čak i krompira. Ne uzimati ni usoljeno meso," isključiv je pesnik.
Ništa manje radikalan nije ni njegov savet za održavanje lične higjene:
"Kada je reč o jutarnjem kupanju, mislimo da bi celo telo valjalo oprati hladnom vodom. Verovatno će mnogi čitaoci startno odbaciti mogućnost ovakvog predloga, ali to zaista mislimo. Da se dobro razumemo, to se ne odnosi na nemoćne, slabašne i bolesne, već samo na one stamene, mlade i u punoj snazi. Pranje u hladnoj vodi treba početi oprezno i postepeno pretvoriti u naviku, a to će okrepiti celo telo i tokom dana ga učiniti otpornim i na najveće hladnoće, pa ćete se osećati komotno dok ostali budu drhtali i smrzavali se."
Davao je Vitman čitaocima "Atlasa" i savete o seksu, alkoholu, "prekomernim aktivnostima mozga" i mnogo čemu još. Ipak, njegova duša prebivala je u nekim drugim sferama:
"Ovo je tvoj čas, o dušo,/ tvoj slobodni let u nemušto./ Daleko od knjiga, daleko od umetnosti,/ s danom gotovim, lekcijom naučenom,/ javljaš se cela, tiha, zagledana,/ prebirajući teme koje najviše voliš:/ Noć, San, Smrt i Zvezde."
BRADA GRLO ČUVA
"BRADA je veliki higijenski zaštitnik grla, a u svrhu zdravlja valja je uvek imati, kao što je glavi neophodna kosa. Zamislite kako bi bilo kada bi tri-četiri puta nedeljno brijačem strugali kosu sa glave! Naravno, neizbežni bi bili dodatni bolovi, neuralgije, prehlade i ostalo. Na isti način je loše uklanjati prirodnu zaštitu sa vrata, zato što je priroda ukazala na neophodnost da taj deo tela bude pokriven, iz celishodnih i valjanih razloga", beleži autor čuvenih "Vlati trave".
(Kurir.rs/Novosti)
