Posledice trovanja hranom mogu biti vrlo neprijatne i opasne, pa obratite pažnju na pravilno čuvanje, ali i izgled i miris jela koja nisu pojedena u prva dva dana praznika.
Često je teško proceniti pravu količinu hrane za celu porodicu, koja se tih dana okuplja za prazničnim stolom, pa domaćice umeju malo da preteraju. Zato je važno ostatke hrane spremiti na pravilan način kako bi ona u potpunosti bila sigurna za ponovno konzumiranje.
Hrana je podložna kvarenju na temperaturi od pet-šest stepeni, koja je najpogodnija za razvoj mikroorganizama, pa je treba staviti u frižider ili zamrzivač najkasnije dva sata nakon jela.
Sarma
Na prazničnom stolu sarma je nezaobilazna, kao i pečenje, ruska salata, pite i neka okrepljujuća čorbica. Važno je imati na umu da je sarma najotpornija, ali da ima svoj rok trajanja. Nju je potrebno čuvati u frižideru i treba je pojesti tri do četiri dana nakon pripreme. Preporučuje se podgrevanje količine dovoljne za jedan obrok i obavezno pustite da provri kako bi se sprečio rast mikroorganizama. Zamrznutoj je rok trajanja do četiri meseca.
Pečenje i riba
Prasetinu, kao i ostalo pečeno meso, treba pojesti u tri dana. Riba je još podložnija kvarenju i ne bi je trebalo jesti duže od dva dana.
Hranu koja vam je sumnjiva nemojte probati ili pokušati da je spasete od propadanja podgrevanjem - to neće pomoći. Bolje je bacite jer mikroorganizmi ispuštaju toksine koji se ne uništavaju termičkom obradom.
Ruska salata Nju treba pojesti za dva, najduže tri dana jer nakon toga gubi svoju kremastu strukturu, a povrće boju. Salate poput ruske i francuske nije dobro zamrzavati, kao ni majonez.
Foto: Shutterstock
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV UŽIVO) Dr Kurir sa nutricionistom Majom Bošković o slavskoj trpezi i posledicama prejedanja!
