Niko, pa čak ni ja, ne može da razume automatsku vezu koja se stvori između vas i deteta, ali u prvih 6 nedelja moja dnevna rutina doživela je neverovatnu promenu.
Novu godinu smo proveli kod kuće menjajući prljave pelene jedva držeći otvorene oči.
To nije moglo da bude dalje od prošlogodišnjeg slavlja kada smo obilazili berlinske trgove i uživali u vatrometu.
Provod tokom vikenda se takođe smanjivao, dok se gomila prljavih pelena polako povećavala
Zaboravio sam i kako to izgleda gledati fudbal, a kamoli otići na utakmicu. Dva velika piva zamenio sam sa mnoštvom flašica sa mlekom.
Izlaske sa drugarima sam zamenio za brojne posete moje i njene porodice, ali i redovne obilaske lekara.
Treninge su zamenile dremke.
Lista promena koje uopšte nisam očekivao je predugačka, a sati za spavanje prekratki.
Umesto da se pripit penjem u krevet s vremena na vreme, sada bukvalno upadam u njega mrtav umoran - kada mi beba dozvoli.
Ovih 6 mesec bili su prilično divlja vožnja, ali je ne bih promenio ni za šta na svetu. Nema šanse.
Momački život i tretiranje života kao velike žurke je možda imalo svojih prednosti, ali ništa od toga ne može da se poredi sa zadovoljstvim očinstva.
Pretvorio sam se u pravi haos, ali isto tako, znam da je došlo vreme za stvaranje novih uspomena i životnih iskustava. I jedva to čekam.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Tata, danas ne ideš na posao! Duša mala radi sve kako bi ćalac ostao kod kuće!
