Iako se Dan zaljubljenih slavi širom sveta, malo ljudi o njemu razmišlja kao o verskom prazniku. 14. februara rimokatolička crkva proslavlja uspomenu na čak dva svetitelja istoga imena - Valentin, koji su po predanju zajedno i pogubljeni.
Jedan je bio Valentin, episkop ternijski, kome je odsečena glava 269. godine, za vreme cara Klaudija II. Nad njegovim je grobom u 4. veku podignuta bazilika. Drugi je Valentin rimski i ne smatra se istorijskom ličnošću.
Kult sv. Valentina Ternijskog, episkopa i mučenika, brzo se proširio, prvo po Rimu, pa dalje po svetu. Prenet je u svoj grad, Terni, 1605. godine. Prikazuje se kao sveštenik ili episkop, negde i kako isceljuje epileptičara, jer je zaštitnik od te bolesti, kao i od kolere. Počev od 14. veka, na Zapadu ga smatraju i pokroviteljem zaljubljenih.
Međutim, Valentinovo je u novijoj istoriji izbrisano iz kalendara katoličke crkve zbog, kako se navodi, "želje za smanjenjem broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica".
Po svemu sudeći, praznovanje sv. Valentina zamenilo je rimski kult boginje Junone koja je slavljena istog dana. Ona je bila zaštitnica porodice i braka i na njen dan se ženama poklanjalo cveće.
Danas se na Dan zaljubljenih praktikuju različiti običaji i sve više se vezuju za potrošačko društvo.
Pravoslavna crkva Sv. Valentina slavi 13. avgusta, a 14. fabruara Sv. Trifuna.
(Kurir/B92, Foto:Profimedia)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Iznenadite voljenu osobu: Deset idealnih poklona za Dan zaljubljenih!
