Budući da nutricionisti neprekidno ponavljaju kako doručak ubrzava metabolizam nije mi bilo jasno zašto nikako ne gubim na težini iako jedem žitarice svako jutro.
Nisam shvatala da svako jutro prilikom doručka pravim čak tri greške. I tek kad sam prestala da ih radim, videla sam željene promene na svom telu. Evo što sam naučila:
Prestala sam da jedem žitarice
Svako jutro sam jela žitarice od osnovne škole pa sve do kraja studija. Stvarno mi je dugo trebalo da shvatim da te slatke i ukusne žitarice nisu dobar izbor za mene, niti za bilo koga drugog jer su pune šećera i ne sadrže dovoljno proteina i vlakana. Pa čak ni one koje reklamiraju kao fitnes žitarice obogaćene vlaknima.
Umesto žitarica odlučila sam svako jutro za doručak da jedem 13 do 20 grama proteina, najmanje šest grama vlakana i 10 do 15 grama zdravih masnoća. Znači za doručak uglavnom pijem smuti ili zobenu kašu (zob bez dodanih šećera).
Jedem kad osetim glad, a ne kad mislim da bi trebalo
Toliko puta sam pročitala da je doručak najvažniji obrok u danu i slepo sam se vodila za tom maksimom. Jela sam svako jutro pola sata nakon što bih se probudila ok 7:30, iako u 99 odsto slučajeva nisam bila gladna. I onda bih oko 10 ili 11 ponovno osetila snažnu glad, tako da sam često dva puta doručkovala. Sad prvo odradim trening i doručkujem na poslu oko 9 ili 10 sati kad osetim glad, a ne kad mi je vreme za obrok.
Počela sam da pazim na veličinu porcije
Treća greška koju sam pravila je da nikad nisam pazila na veličinu porcije. Kad sam za doručak jela žitarice, napunila bih punu činiju onu za salatu ili supu.
Obično sam kombinovala dve ili tri vrste žitarica u koje bih još dodala orašasto i bobičasto voće ili bananu i sve bih to prelila mlekom od soje obogaćenim okusom vanile. Takav doručak je imao oko 600 kalorija. Sad merim sastojke koje stavljam u smuti ili u zobene pahuljice i pazim da moj doručak ne premašuje 400 kalorija.
(ZdravaKrava)
