U svojim memoarima ona je objasnila kako je uopšte završila u tom svetu, u noćnom poslu.
"To je slično poput rada u bordelu, izuzev toga što nema seksa i specifično se posvećuje fetišima. Nešto kao Diznilend za odrasle fantazije. Postoje različite sobe užitka, poput potpuno opremljene učionice, potom zatvorske ćelije, stolova za mučenje i tradicionalna BDSM oprema poput užeta i bičeva. "Seansa" obično košta oko 150 evra po satu", ispričala je Dženi.
Tamnicu je opisala kao prostor gde su maštarije svetinja, u kojoj ne postoji osuda za nekonvencionalane stvari.
"Tamo nema konkretnog seksa, već samo ispunjavanja maštarija vezanih za njega. Ono što muškarci, a povremeno i parovi, očekuju, jesu različite stvari: "spanking" ili kažnjavanje, vezivanje, fetiši vezani za stopala ili pak ponižavanje. Brojni su oni koji samo žele moćnu ženu koja će da ih kontroliše", objašnjava ova domino dama.
Da bi postala to što jeste, Dženi je morala da bude otvorena prema fetišima, da trenira ulogu podređene ili nadređene, što nije bilo nešto u čemu je uživala.
Najteže joj je bilo, kako je priznala, kad joj klijent bičem otvorio kožu na leđima ili kad je stariji gospodin koristio svoju protezu na ruci kako bi je kaznio.
"Naučila sam biti gospodarica, odnosno domina, kroz treniranje i mentorisanje novih cura i čitajući knjige. Moje iskustvo domino dame dalo mi je uvid iz prve ruke u psihološke elemente dominacije", rekla je ona.
Za njen posao nisu znali ni dečko ni porodica, samo najbolja drugarica.
"Noću bi bila divlja u tajnom svetu podzemlja, a danju stroga i neko ko poštuje granice. Večernji posao doživljavala sam samo kao izduvni ventil u danima kad bi mi bilo dosadno na mom "normalnom" poslu. Korporativnim poslom vladaju muškarci, a u tamnici sam ja dominirala njima, što mi se sviđalo", otkrila je ona na kraju.
