Njeni rezultati sugerišu da bi takozvana Mediteranska dijeta mogla da produži čak 19.000 života godišnje, bar kada je reč o Velikoj Britaniji.
Studija sadrži podatke o navikama ishrane 24.000 pojedinaca iz Norfloka, skupljenih u periodu od 12 do 17 godina.
Zaključak je da je procenat smrtnosti od srčanog udara smanjen za čak 12,5 odsto, a to je u direktnoj vezi s promenama u ishrani.
Studija predlaže, ali bez donošenja konkretnih zaključaka, da bi čak 19.375 smrtnih slučajeva moglo da se spreči ukoliko bi se ljudi hranili na mediteranski način.
Iako mnoge dijete podrazumevaju velike žrtve i odricanja po pitanju ishrane, Mediteranska dijeta kaže da i dalje možete da jedete ono što volite, poput hleba, na primer.
Ljudi koji se hrane na ovaj način mogu da jedu i slatkiše, skrob i meso, kao i da im je katkad dozvoljeno uživanje u čaši vina.
Ako bi se svemu pridodali i faktori kao što su pušenje i fizička aktivnost, utvđeno je da ljudi koji se pridržavaju mediterasnkog načina ishrane pate manje od kardiovaskularnih oboljenja.
