Mirise prepoznajemo i pamtimo po sećanjima koji nas za njih vezuju, a to je i jedan od razloga što kopije teško razlikujemo od originala.
Ipak, postoje smernice koje nam mogu pomoći. Prva je svakako slatkasta karakteristika kopija koja za svoje postojanje može zahvaliti ciljanoj potrošačkoj grupi, a to je mlađa populacija, koja često ima manje istančano čulo mirisa.
Još jedna smernica je postojanje različitih nivoa mirisa. Skuplji parfemi traju duže, a nerijetko imaju sposobnost da kroz nekoliko sati nakon nanošenja menjaju tri ili četiri mirisne note, dok najbolje kopije u sebi sadrže maksimalno dve note.
Kako bi proverili svoj parfem, uverite se u prirodu njegovog mirisa odmah nakon nanošenja i nakon dva ili tri sata. Kopija bi trebalo da zadrži isti miris, dok će original najverovatnije promeniti notu.
Treba imati u vidu da neki najskuplji mirisi zapravo ne menjaju note pa se ovaj način prepoznavanja ne može primeniti na sve parfeme.
