Naime, imam 27 godina. Relativno sam mlada, mnogima zgodna, lepa… Nisam ćutljiva, borbena sam, elokventna, duhovita, sposobna. Stvari zovem pravim imenom, ne znam drugačije. Pritom ne štedim ni sebe ni druge. Uvek okružena ljudima, ne velikim krugom jer sam smanjila toleranciju na ljude koji mi ne odgovaraju.
Uz sve to, odrasla sam u srećnoj porodici, u stariju sestru koja je sada uspešna žena, supruga i majka prekrasne dece. Koja živi u prekrasnom braku, punom ljubavi. Ocem koji je me obasipa ljubavlju, koji je od mene napravio princezu, ulagao u mene, moje obrazovanje, odgajao me.
I majkom koja je radila to isto, ali jednako tako uvek je bila glas razuma, moja vodilja u životu koja me učila kako, kao žena, voleti sebe, kako biti dostojanstvena i kako nikada ne pristati na manje od onog što zaslužujem, a kao njena kćer po njoj sam zaslužila najviše i još malo više od toga. I nije mi savetovala, naravno, jer to nije MORALNO, da budem nečija "druga" i da se zadovoljim s time. Ali me savetovala da je bitno biti srećna. Uz sve te savete koje sam imala, smatram da ipak nisam razmažena. U svojoj zajednici, iako odnedavno živim samo s majkom, obavljam sve kućne poslove, sa zadovoljstvom. Tako sam odgajena. I isto nemam problem s tim da to radim svom muškarcu. Iako sam zaposlena i radim puno radno vreme.
"JA NISAM IZABRALA NIŠTA. NIJE NI ON."
Ovo sve sam napisala kako bih probala dočarati kako nisam odabrala biti "druga" jer mi je mrsko pranje i peglanje rublja mog muškarca. A šta znači nešto odabrati? Ono kad ti život servira dve, tri ili više opcija pa ti izabereš onu koja ti odgovara? Ili shvatiti koji su ti životni ciljevi i njima se vodite, a život pun zamki, prepreka?
Ja nisam izabrala ništa. Nije ni ON. Izabrani smo MI. On, oženjen muškarac, od svojih 40ak godina. Sposoban, vredan, uspešan. Ne preterano zgodan i zamaman. Daleko od tipa koji je uvek dobro odeven, mirisan, zgodan i toga svestan. Ali meni predivan. U srećnom braku 12 godina, s divnim sinom. Žena predivna, puna razumevanja. Život ispunjen svime. Srećom, smehom, avanturama. A ako ćemo i o "onom", ni toga nije falilo.
Divna priča zar ne? A ja? Mlada, zgodna, uspešna, svet pod nogama, mogu imati koga hoću, jer eto, može mi se. Mogu izabrati bilo kojeg slobodnog i ostvariti se kao supruga i majka, jer "svaka žena to želi". I želim. Nije to sporno.
Ali kao i uvek postoji "ali"! Nije uvek sve kako se čini i nije uvek sve na svačije zadovoljstvo. Činjenica. Nemam potrebu opravdavati se niti predstaviti ovu priču kao još jednu "ne tipičnu aferu u kojoj smo se mi zaljubili i vi to ne razumete i on će jednog dana ostaviti svoju ženu i biće moj, tačnije, ja ću postati "prva" i živećemo srećno do kraja života…"
"NISAM HTELA BITI ONA KOJA RAZARA BRAKOVE I PORODICE."
Želim Vam kao "druga" reći da sam itekako svesna svega navedenog, da čak delimično i razumem komentare i osude tog čina. Sama sam se borila sa sobom dve godine. Svesna hemije među nama, privlačnosti, odbijala sam da budem još jedna "druga". Nisam htela biti ona koja razara brakove i porodice zbog nečeg što nije toga vredno. Nisam. I išlo mi je jako dobro. Iako sam obzirom na okolnosti često morala biti u njegovoj blizini. Kasnije više nisam morala. Ali sam želela.
Jer sam se zaljubila. Jer sam znala da je i on zaljubljen. Jer sam prvi put u životu doživela da me neko čita kao knjigu. Da sam pred njim ogoljena bez da skinem komad odeće sa sebe. Da me razume, da me podupire, da ljubi svaku moju misao, reč. Da mi čita misli, nasmejava me, diše sa mnom. Uživa u samoj mojoj blizini kao i ja njegovoj. Da sam ja za njega savršena, da sam mu u mislima stalno, da me želi i sanja i to stalno daje do znanja. Delima. I sve to pre nego što sam pred njim bila naga i razotkrivena. Jer ima jedan mali segment u celoj toj priči. To su naše emocije i naše srce koje nikad, ali nikad ne laže.
Otkad sam ga odlučila poslušati, zanemariti šta je u redu i moralno, zanemariti da je on zabranjen, zanemariti da ću biti osuđivana i ogovarana, možda i odbačena, nikad nisam bila srećnija. Otkad sam mu se prvi puta predala, vodila ljubav s njim, otkad sam doživela koliko neko voli svaki deo mene i ja njegov, za mene je sreća nešto što nema meru. I verujte mi, teško je, ali zaista je teško reći kako si srećan znajući da to nekog čini nesrećnim iako ne zna ništa.
Znajući da si tajna, znajući da nosiš određeni teret. Znajući da ćeš možda jednog dana poželeti više i postati "prva", a da ti se to možda neće ostvariti. Ova moja priča traje već dve godine, a ja sam još uvek srećna, svakim danom sve više. I kako neki kažu, "druga" uvek zna za "prvu" i da je "druga", ali u sebi je ona "prva". U mome slučaju to je tako. I nikada, ali nikada dosada, se nisam osećala manje vrednom, manje voljenom zato što sam "druga".
"ZAŠTO SAM JOŠ UVEK DRUGA?"
Što se tiče njega, pritom ne mislim na njega nego na svakog muškarca koji je preljubnik. Ne želim da se pomisli kako sam ja brižna, a on alfa mužjak koji sedi na dve stolice, hrani svoj ego, iskorišćava moju mladost i njeno poverenje. Jer ni njima nije uvek lako u toj priči, ni oni mnogo puta ne izaberu biti preljubnici zbog kompleksa, ega i megalomanije. I njima se desi ljubav kad joj se ne nadaju i kada, štoviše, misle da je već imaju kod kuće i da im je brak savršen. Što dakako, ne opravdava one koji to baš zato čine i tako žive i da nemaju ovu, imali bi onu.
Naravno, pitate se zašto sam još uvek druga i zašto je on još uvek u braku? Zato što nije sve lako završiti kao što nije ni započeti, zato što ja ne insistiram na promenama jer sam voljena. I nemam bolji odgovor osim ovog: zato što je život čudan, zato što nije život pravilo po kojem se živi kako bi ga usrećili nego je on život i smisao njega je da srećnima čini nas.
I činjenica je, a kažem to kao "druga" da je preljuba ružna stvar. Preljuba je izdaja. I prevarenoj strani se sruši svet kada shvati što joj se dogodilo. Pogotovo ako je dugo živela u uverenju da je jedina, ne prva. I ako su u tu priču uključena deca. Eto, možda zato i ne želim da "prva" to doživi. I da zaključim, poanta ovog mog pisma je probati predočiti kako nisu sve "druge" amoralne besramnice, razmažene princeze, odgojene bez vrednosti i usađenih moralnih stavova. Neke "druge" su samo žene koje vole i koje su voljene.
(zadovoljna)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
