U to je verovala sve dok joj se nije javila žena koja se porodila u istom periodu i u istoj bolnici kao i ona i rekla da postoji nada da je njeno dete živo.
Imala je sudbinu poput mnogih žena sedamdesetih godina. Imala je 21 godinu i jedno dete od godinu i po dana.
Iz provincije su je poslali za Beograd gde su je uspavali, a kada se probudila iz anestezije, rečeno joj je da se porodila i da je rodila ćerku.
Naime, ona se 1971. godine porodila u jednom beogradskom porodilištu, ali svoje dete nikada nije videla.
"Ja ništa nisam znala tada jer su me pri porođaju uspavali. Ničeg se ne sećam. Počela sam da tražim informacije o svom detetu u februaru ove godine. Tada mi se javila jedna žena iz Minhena, koja se porodila u isto vreme i na istom mestu kao i ja. Deli nas ista sudbina, jer je i njeno dete navodno mrtvo rođeno".
Ljiljana je primila poziv od žene koja traga za svojim detetom. Dok je tražila svoje, došla je do nekih informacija da je Ljiljanino dete zapravo živo, i da nije preminulo na porođaju, ali i da je rodila dečaka, iako su joj rekli da je devojčica u pitanju.
"Tada sam počela da tražim sve papire i da kopam koliko god da mogu. Nigde nijedan trag o njegovoj smrti nisam našla".
"Na Novom groblju su mi rekli da dete pod prezimenom Vukosavljević nigde nije sahranjeno, a to su mi saopštili i u Deligradskoj kapeli. A isto to mi je saopšteno i na Medicinskom fakultetu".
Ipak, uspela je da, kako kaže "na svoju ruku" dođe do nekih podataka, i otkrila je ubrzo da je jedan muškarac, po imenu Vujan, zaveden pod istim brojem, kao i njegovo dete, i da baš kao i ona ima nultu krvnu grupu.
"Uspela sam da dođem do njegovog broja i pozvala ga. Bio je otresit prema meni kada sam mu objasnila zbog čega sam ga pozvala, a ubrzo sam shvatila da je i po karakteru sličan mom starijem sinu", ispričala je Ljiljana, pa dodala:
"Ja shvatam da mu nije lako da priča sa mnom na tu temu. I jeste mi preko telefona svašta rekao, ali ne krivim ga. Ta žena, koja ga je kupila od lekara sedamdesetih godina, ga je odbacila. Nije mogla da izađe na kraj sa njegovim ponašanjem.
Ljiiljana je istakla da želi da stupi u kontakt sa svojim sinom na bilo koji način, da će se truditi preko svih državnih ustanova, pa čak i preko sudova, da se izbori za naklonost svog deteta.
"Ja samo želim da moje dete zna da ga ja nisam ostavila, odbacila, prodala niti poklonila. Da i dalje patim zbog njega i da ga volim svom dušom i srcem".
Ljijljana Vukosavljević je odlučila da svoj očaj izrazi otvorenim pismom koje vam prenosimo u celosti:
"Došlo je vreme da se više ne može ćutati. Radi se o nestaloj deci. Dete nemam, leš nemam, grob nemam, a ni dokumentaciju iz bolnice. Zašto ćutite o ukradenoj deci? Molim nadležne da odgovori gde su naša deca i da sznamo pravu istinu. Svaka beba koja se rodi mrtva ili umre po zakonu mora da se prijavi u roku od 24 časa, a ne posle mesec dana kao što je moje dete prijavljeno. Obraćam se vlasti da se uključi u rešavanje ovog problema. Nama roditeljima ne treba novac. Hoćemo da saznamo istinu o svojoj deci."
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kurir TV VESTI UŽIVO: Hoće li Vučić ubediti Kineze da ulažu u našu vojnu industriju?
