Otkrila je kako se odlučila na to, kako se nosila s tim te kako je na to reagovala njena porodica. Ovo je njena priča.
"Sa 17 godina sam počela da spavam s muškarcima po hotelskim sobama za novac. Mnogo novca. Bilo je lako. Sve što mi je trebalo, pored moje spremnosti na tako nešto, bili su auto i internet. Od trenutka kada sam postavila svoj prvi oglas na forum za seksualne radnice do susreta s muškarcem u svojim pedesetim koji je mogao da bude direktor moje škole ili jedan od mojih profesora, prošlo je možda svega 48 sati. Posle tog prvog ugovorenog sastanka, bila sam navučena. Redovno sam to radila tokom svoje treće i četvrte godine srednje škole. Svoj poslednji ugovoreni sastanak održala sam tokom praznika na mojoj prvoj godini fakulteta.
Radila sam to po svom izboru. Bila sam dobra učenica u srednjoj školi. Bila sam izabrana za predsednicu debatnog tima. Moji roditelji su mi davali izdašan džeparac. Nisam morala da finansiram zavisnost o drogama. Nisam čak ni pušila do četvrte godine fakulteta, pet godina posle mog prvog ugovorenog sastanka s nepoznatim muškarcem. Ja sam jedinica kojoj je omogućeno sve na svetu: sport, ples, pozorište, letnji kampovi. Skijala sam svuda po Evropi. Bila sam uspešna. Bila sam arogantna. Bila sam znatiželjna. Bila sam pametna. I uzbuđivala me je pomisao na to da me plaćaju da spavam s odraslim muškarcima koji su o seksu navodno znali više od momaka iz škole.
Deset godina kasnije, odlučila sam da ispričam svoju priču. I ispričala sam je svima. Gnjavila sam ljude po kafićima, avionima, tokom noćnih izlazaka. Napisala sam članak. Nisam mogla da prestanem da pričam o tome. Ništa mi se ružno nije dogodilo. Na vratima mi se nije pojavila gnevna rulja koju sam zamišljala u svojim noćnim morama.
Jedini ljudi kojima nisam ispričala bili su moji roditelji. Nisam znala kako to da uradim. Znala sam da će moja majka svesno pogrešno protumačiti moje izbore, ali će na kraju biti dobro. Ali bila sam uverena da će to saznanje ubiti mog oca. Na kraju su otkrili, naravno, jer... internet.
Moj otac je Zelena beretka. Služio je u Dominikanskoj Republici, dve ture u Vijetnamu i u Pustinjskoj oluji na Bliskom Istoku. Učestvovao je u mnogim borbama. Teško ga je etiketirati. Pun je principa. Uvek želi da napraviti pravu stvar, čak i ako je to neugodno, čak i ako je nepopularno. Isto tako i ja. U životu negujemo iste vrednosti, iako smo do njih stigli radikalno drugačijim životnim iskustvima. Oboje smo odbijali dobre životne prilike zato što nismo bili spremni da kompromitujemo svoj integritet, onakav kakvim ga sami doživljavamo.
Oboje prelazimo crveno kad nema nigde nikog, jer: "Neću, brate, da mi neka lampa diktira kako ću da živim svoj život." U svim mojim svađama sa profesorima, direktorima škole, administratorima, video je kako se tvrdoglavo borim za ono kako bi trebalo da bude, protiv inercije onoga kako jeste. Iako se nije uvek slagao sa mnom, uvek mi je držao stranu.
Plašila sam se da mu kažem da sam radila kao prostitutka jer je bio sjajan otac. Nisam želela da pomisli da je jedno imalo veze s drugim. Nisam želela da ga opteretim svojom razmaženom, sebičnom tajnom zato što sam se plašila da će ga mentalne slike, koje bi nastale posle informacije "tvoja ćerka je bila prostitutka", mogle da ga slome.
Jednog dana sam se pojavila pred kućom. Imala sam ključ, ali sam ipak pozvonila. Moj otac je otvorio vrata. "Pretpostavljam da želiš da pričaš", rekao je.
Bio je odlučan. Pokušavao je da se izbori s gomilom osećanja. Pitao me je da li želim piće. Bilo je dva popodne.
Rekla sam da želim. Oboje smo želeli. Mislim da sam imala osećaj da bi mu bilo lakše da sam ubica nego prostituka. Nisam znala šta da očekujem. Moj otac nije pričao sa svojim sestrama ili svojom majkom 20 godina zbog svađe koju i dalje sasvim ne razumem. Znala sam da u ovom slučaju nije isključena ta vrsta ponašanja.
Pričali smo satima, nikad direktno ne spomenuvši moju prostituciju. Bili smo pripiti i on se pretvorio u šarmantnog pripovedača kakav postaje na zabavama. Zasmejavao me je pričom o svom trenutnom "ratu" s tim "prokletim vevericama". Sažaljevali smo naše čudne rođake i zadirkivali jedno drugo zbog starih političkih svađa. Ali između svega toga rekao je nekoliko stvari za koje mislim da su bile važne, da je ponosan na mene i da uvek mogu da se vratim kući. 'Šta god da se dogodi.'
Videla sam da nije besan. Bio je nervozan zbog mene kao što je uvek bio. "Žao mi je što si ispala na mene, život je težak za tvrdoglave kao što smo mi."
Moj otac je bio u tri rata. Ubijao je ljude golim rukama, a ja sam se upuštala u seks s nepoznatim ljudima za novac. Oboje smo videli i radili svašta. Niko od nas nije hteo da čuje detalje, ali verujemo da je bilo žestoko.
Ubrzo nakon toga došli su i prošli praznici s porodicom. Svo vreme sam zadržavala dah. Niko mi nije postavljao nikakva pitanja. Život je tekao dalje, a seksualni izbori koje sam pravila pre jedno deset godina nisu bili toliko važni. Pustila sam dah.
Nedavno mi je moj otac napisao sledeće: "Radila si stvari za koje bih voleo da nisi. Radila si stvari na koje sam izuzetno ponosan. A zapravo tako i treba da bude i tako je oduvek i bilo. Kada dete odraste, ono postane svoja osoba. Ono donosi svoje odluke. Ono ubire plodove svojih dela ili trpi njihove posledice. Nikada ti ne bih govorio kako da živiš svoj život. Nemam na to prava. Nadam se samo da sam te odgajio tako da sve svoje opcije odvažeš iskreno i odluke donosiš s jasnom slikom o tome šta želiš da postigneš."
Jesi, tata."
(index.hr/vice)
