Muka joj je od svih ovih zadataka. Ne može da dočeka dan kada će njena ćerka biti dovoljna odrasla da ide u školu sama. Možda će tada moći da provede neko vreme u spa centru ili na plaži sa mužem. Majka ima i mlađeg sina, koji ne može da prestane da plače. Noći su beskrajne i ona samo želi da se malo odmori, čak i ako je u pitanju samo nekoliko sati.Ipak, pismo koje je ova majka napisala otvara oči:Po poslednji put"Od prvog trena kada zagrlite svoju bebu, više nećete biti ista osoba. Možda će vam nedostajati ona osoba od pre. Kada ste imali vremena, slobode. I ništa posebno o čemu biste brinuli.Upoznaćete umor kao nikada pre. A dani će vam prolaziti kao da su svi isti, prepuni hranjenja i podrigivanja. Menjanja pelena i plakanja. Žalbi i argumenata. Dremanja ili nedostatka dremanja.
Delovaće vam kao krug bez kraja. Ali ne zaboravite... Postoji poslednji put za sve.Doći će dan kada čete poslednji put nahraniti svoje dete. Kada će vam zaspati u krilu posle dugog dana. I biće poslednji put kada ste zagrlili dete dok spava.Jednog dana ponećete ih na kuku i staviti u krevet. I posle toga nikada ih više nećete podići na isti način. Jedne večeri praćete im kosu u kadi, a već sledećeg želeće da se kupaju sami.Držaće vas za ruku kada prelaze ulicu, a onda vas više nikada neće zamoliti za to.Ušunjaće se u vašu sobu usred noći kako bi se mazili i odjednom to će biti poslednja noć da su vas probudili. Poljubiće vas kad krenu u školu, a sledećeg dana će vas zamoliti da to više ne radite. 
Pročitaćete im poslednju priču pred spavanje i obrisati im musava usta. Trčaće vam u zagrljaj poslednji put.Činjenica je, da nikada nećete znati kada je taj poslednji put. Dok vreme ne prođe. A čak i tada, trebaće vam vremena da to shvatite.Dakle dok živite sve te momente, zapamtite da postoji samo mali broj njih i kada nestanu, dali biste sve na svetu da možete da ih vratite."Pročitajte ovo divno pismo sbaki put kada ste umorni ili očajni. Biti majka je težak posao, ali je i jedinstveno iskustvo prepuno momenata koje treba negovati.(Hefty)
