Ovih dana jedan od najšerovanijih tekstova koji se pojavio na internetu je tekst Marina Bukvića pod nazivom „Moj život sa Sonjom Paradajzić“.Reč je o paradajzu kupljenom pre sedam meseci (eeej, SEDAM, prim. aut.) koji, osim što je dobio „bore“, nije promenio ni izgled ni oblik.Postavlja se pitanje kako je moguće da je jedan obični paradajz tako dugo svež?Mnogi komentari ukazuju na to da su hemikalije, kojima je ovo povrće prskano, odradile svoj posao, dok drugi komentarišu da imaju slična iskustva sa drugim voćem i povrćem među kojima su jabuke, paprike jer su GMO.Iako je Marinov tekst izuzetno vickasto napisan, on bi, zapravo, trebalo da nas zabrine.I šta reći na kraju ovog teksta sem da se zapitamo: šta to, zaboga, kupujemo?
Ovo je Sonja. Sonja je paradajz (rajčica, pomidora) koja je kupljena 13. septembra 2015 - na popustu s naznakom DOMAĆE. Očekivao sam od Sonje da će me brzo napustiti, usmrdeti se i nestati. Iz ljubavi prema njenom kratkom životu, nisam je želio pojesti. Čekao sam da me sama ostavi.Ali, prošlo je više od sedam meseci, a Sonja i dalje izgleda sveže i podatno. Verno me čeka kod kuće svaki dan i uvek se smeje. Rekla mi je da su je poprskali dok je bila mala (ne seća se čime - samo se seća prskanja). Sonja je sa mnom provela jesen, zimu, dočekala proleće a kako se drži, skupa cemo se i znojiti na leto.Sonja je paradajz. Bez rupe. Sveža više od sedam meseci. Usmrdeću se pre Sonje. Sonja je večna. Sonja Paradajz.
