Sveti Pajsije Svetogorac jedan je od najznačajnijih i najuvaženijih svetogorskih staraca 20. veka. Ovaj pravoslavni monah proteklih desetljeća postao hje jedna od najsvetijih ličnosti u Grčkoj. Grčke pravoslavna Crkva ga je kanonizovala 13. januar 2015. godine.
"Nisu kriva deca. Danas ih se drži zatvorene u stanovima gde nemaju prostora da trče, da se igraju. Deca bivaju prisiljena na nemirnost. Ne mogu se kretati, ne mogu se isprazniti. Da bi se deca prirodno razvijala, potrebno im je dvorište. Kad uđem u neki stan sa decom i vidim da je tu sve do savršenstva uređeno, znaj da to nije dobro. Tu deca žive pod vojničkom disciplinom i tako strah ulazi u njihove duše".
"Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put. Ona su kao drvenarija koju smo premazali uljem, pa se na nju ne hvata trulež".
"Svoju decu od najmanjih nogu treba da naučite da se kale, da rade, da budu muževna. I dečake i devojčice. I devojčice treba da budu plemenite i hrabre. Treba da rade kućne poslove od malena, jer većina roditelja razmazi svoju decu, pa ona kasnije u životu budu nesrećna".
"Dobar učitelj je velika stvar, posebno u naše vreme! Deca su prazne kasete: snimiće se na njih ili bezvredne pesme ili duhovna muzika. Posao učitelja je sveti posao".
https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=2ZZ0i1v2E8E
"Danas ne gledaju da decu ispune nečim, nego ih ostavljaju praznima. U porodici, danas, jedan roditelj gleda na jednu stranu, a drugi na drugu, i kako će dete naći ljubav pod takvim okolnostima. Treba se prvo pobrinuti da se deca ispune nekim dobrim sadržajem, a obrazovanje dolazi posle toga".
"Danas se u civilizaciji dogodio jedan veliki skok, roditelji ne razumeju decu, a deca pak roditelje. Trebalo bi svako da se postavi na mesto onog drugog i tako bi se razumeli. Nisu kriva deca. Bombarduju ih sa svih strana raznim teorijama: ovo je pravo a ono nije... Tako deca, na kraju, ne znaju šta da misle. Treba vezati decu, ali pažljivo i nežno. Evo, ja sam moj paradajz vezao kanapom, da sam ga vezao žicom šta bi bilo? Zar ga ne bi povredio?"
"Smatram da će dete koje je pošlo stranputicom surovi postupci učiniti još gorim. Govorite s njim o dobru i na dobar način i ne dopustite da primeti koliko vas žalosti što ide takvim putem. Neka se pokažu dela i samo dela, jer ni radost ni patnja neće ostati neprimećene. Vi ispunite svoju obavezu i posavetujte ga, a zatim svoje dete poverite Bogu".
"Koliko god možete, potrudite se da dete ne odgurnete od sebe, kao što sam vam već rekao, jer bi on mogao da pokida veze i da pobegne iz porodice. Zatim se može dogoditi da on zbog egoizma neće hteti da vam se približi i vi ćete ga sasvim izgubiti".
"Roditelji ponekad iz prevelike ljubavi čine zlo deci. Guše ih preteranom pažnjom. To je bolesna stvar. Vidiš, i ljubav hoće neku kočnicu, neku meru".
"Starče, treba li tući decu kad su nemirna?
– Da ih bijete? Malo ili mnogo? . Gledajte, i strah je neka kočnica i kad dete ne razume izbavlja ga od mnogo čega. Recimo, dete se penje na stolicu ne znajući šta će biti ako padne. Ako dobije malo batina od majke, drugi put će da porazmisli. Međutim, kad deca počnu da razumevaju, treba im s blagošću i strpljenjem objašnjavati ono što mogu da shvate".
"Neki roditelji mnogo prekorevaju svoju decu i to pred drugima! Kao da imaju nekakvu mazgu, pa je zauzdanu vode da ide pravo napred. Drže povodac u ruci i kažu: “Samo ti koračaj slobodno!” Ne treba previše da navijamo sat… Danas i mladi i stari na ovome svetu žive kao u ludnici. Zato je neophodno mnogo trpeljivosti i mnogo molitve. Mnogo dece danas dobijaju moždani udar. Sat je malčice pokvaren, a i roditelji ga navijaju malo previše, pa opruga puca. Potrebno je rasuđivanje. Jednom detetu treba više “navijanja”, a drugom manje.
detinjarije.com
