Kad je Sabrina Pasterski jednog dana ušetala u kancelariju kampusa u potrazi za odobrenjem aviona sa jednim motorom kog je izradila, za nju je to možda bio uobičajen dan. Ali, za izvršnu sekretarku MIT-a Pegi Uden koja ju je dočekala, bilo je to iznenađenje.
"Kod nje je fascinantno bilo ne samo što je bila tako mlada, jer Sabrina je tada imala samo 14 godina, već je bila i devojčica koja je letela sama. Da objasnim, nije putovala, već upravljala avionom", rekla je Pegi.
Sa samo 14 godina Sabrina je konstruisala prototip aviona, a časove upravljanja avionom je počela da uzima sa samo 10 godina. Četiri godine kasnije je već letela sama.
Danas, osam godina kasnije, 22-godišnja Pasterski je završila MIT sa doktoratom s Harvarda, a o njoj bruji ceo naučni svet fizike i fizičara. Ona istražuje neke od najkompleksnijih problema i zagonetki fizike, iste one koje su mučile Stivena Hokinga i Alberta Ajnštajna (čija je teorija relativiteta nedavno proslavila 100. rođendan).
Prema mnogim njenim kolegama, Sabrinina dostignuća iz godine u godinu vode upravo tome da će baš ona, Sabrina Gonzalez Pasterski, postati Ajnštajn našeg doba, i to u mnogo mlađim godinama.
Njeno istraživanje zadire u crne rupe, prirodu gravitacije, a poput ekipe iz serije "Teorija velikog praska" zaokupljena je teorijom struna, kao i fenomenom gravitacije u kontekstu kvantne mehanike.
Sabrina je takođe privukla pažnju nekih od najvećih umova NASA. Osim toga, osnivač "Amazona" Džef Bezos obećao joj je posao kad god bude spremna i voljna. Nedavno su ga upitali da li ta ponuda i dalje važi, a on je ushićeno odgovorio: "O moj Bože, naravno da važi!"
Sabrina je prva u svojoj porodici rođena u Americi. Njeni roditelji su Kubanci koji su se doselili u Čikago u potrazi za boljim životom. Ni kada je bila mlađa nisu je privlačile društvene mreže, pa profil nema ni na jednoj ni dan danas. Jedini porok koji priznaje da ima je sajt PhysicsGirl, gde objavljuje svoje uspehe, istraživanja i sve naslovne strane časopisa koji već godinama pišu o njoj.
