Poznavali su se od svoje osme godine. Koliko su se voleli potvrđuje i to što je on čitavog života u novčaniku nosio crno-belu sliku svoje supruge i to iz detinjstva.
Oboje su rođeni 1919. godine u Konektikatu, kao deca poljskih migranata.
Iako su bili zajedno od detinjstva, venčali su se 1940. godine, a Aleksander je ubrzo otišao u rat. Supruga ga je verno čekala i, zaista, vratio se.
Nakon toga je odlučio da se preseli u Njujork i da se bavi marketingom, a Dženet ga je i tu pratila.
Kasnije su se ponovo preselili u San Dijego, gde je on otvorio fotografsku radnju, a ona mu je bila glavni stilista.
Ne samo da su živeli i stvarali porodicu zajedno, već je ovaj par svaki dan provodio ne razdvajajući se. Kako kažu njihova deca, oni su imali celog života pravu ljubavnu aferu – jedno s drugim.
Međutim, godine su učinile svoje. Aleksander je bio pasionirani golfer, i jednog dana je pao i povredio kuk.Pao je u krevet i zdravstveno stanje mu se naglo pogoršalo. Kako ih ne bi razdvajali, bolničari su krevet doneli u njihovu kuću i pustili ga da leži pored žene.
Kako je njegov organizam slabio i ona njeno stanje je bilo sve gore.
U jednom trenutku je decu pitala koji je dan, a oni su joj rekli da je jun. Potom ih je pitala da li je 29. jun, jer je to datum njihove godišnjice braka, i rekli su joj da jeste, iako nije bio.
Tako su njih dvoje, pre smrti doživeli svoju 75. godišnjicu braka. Na taj način im je ispunjena i poslednja želja.
"Čestitali smo im, a majka je bila toliko srećna, jer je znala da on odlazi, ali je ipak dočekao 75. godišnjicu", prisećaju se deca.
Aleksander je umro nekoliko dana kasnije, 17. juna. Umro je u zagljaju svoje žene, kako je i želeo.
Ona je kao i uvek, pratila je muža do kraja – umrla je već sledećeg dana.
(Avaz)
