Život joj je bio savršen. Bavila se poslom koji je volela, udala se za divnog muškarca i dobila prekrasnu ćerku. Ipak, 2009. godine, pod pritiskom, odlučila se za plastičnu operaciju kako bi ostala mladolika. Nije ni slutila da će je operacije upropastiti. Očajna Karol stalno je išla na nove zahvate kako bi popravila štetu, ali bezuspešno.
"Pretvorila sam se u čudovište. Ni sopstvena porodica nije mogla da me pogleda. Pala sam u tešku depresiju i počela da živim u izolaciji", rekla je Kerol.
Posle četvorogodišnje agonije, ćerka ju je nagovorila da potraži pomoć. Jedini lekar koji je bio spreman da se uhvati u koštac sa njenim problemima bio je dr. Reza Jarahi, jedan od najvećih stručnjaka iz oblasti transplantacije.
"Lekari su me upozorili na rizik, ali nisam imala izbora. Prvi deo bio je najgori. Sa čela su morali da mi odstrane sve mišiće i tkivo, sve do kosti, a zahvat je trajao 16 sati. Veliki deo kože isekli su mi s leđa i presadili ga na lice. Niko nije mogao da mi garantuje da će se novo tkivo dobro “primiti” jer mi je lice bilo zatrovano opasnim hemikalijama koje sam godinama pre dala da mi ubrizgaju nadajući se da ću zauvek ostati mlada i lepa", izjavila je Kerol.
Pre spasonosne operacije, Kerol je lice skrivala ispod zavoja jer joj se lice bukvalno odvajalo u slojevima, a na levo oko videla je samo kad bi podigla kožu koja je visila prema čelu.
"Posle zahvata sam izgubila vid na desnom oku, ali zahvalna sam Bogu i lekarima što sam uopšte živa. Trebalo je da prođu godine agonije, patnje i straha kako bih shvatila šta je pravi smisao života. Zahvaljujući svemu što sam prošla, naučila sam da budem hrabra, više se ne bojim da tražim pomoć od psihologa i da pokažem svetu svoju unutrašnju lepotu", zaključila je bivša manekenka.
