Piter Pirson, terapeut i osnivač Instituta za parove u Menlo parku u Kaliforniji smatra da se stabilan brak zasniva na uravnoteženosti nekoliko faktora, odgovornosti, emocija i seksualnosti. Pa ipak i pored svih napora može doći do dizbalansa. On tvrdi da je 60 odsto parova koji dolazi na konsultacije zarobljeno između dva problema: izbegavanje sučeljavanja ili zavisnošću za konfliktom.
Izbegavanje konflikta definiše se strahom jednog ili oba partnera.
"Za njih je emotivni rizik koji eventualni konflikt može da donese strašniji od potencijalnog razrešenja problema. Svako pravi kompromis sa sopstvenim željama i identitetom umesto sa partnerom", kaže Pirson.
Potreba za sukobom objašnjava samu sebe.
"Takmičenje da se bude u pravu, pokazivanje prstom, bacanje krivice i slične pojave su pokušaji da se partner kontroliše što nikom ne odgovara, čak ni onom koji inicira sukob.", nastavlja Pirson.
Ali ono što čudi, tvrdi Pirson jeste da oba mehanizma proističu iz toga što na podsvesnom nivou partneri žele da provode više vremena zajedno.
"Većina paraova započinje odnos pun razumevanja, brižljivosti, ali kako razlike počnu da izranjaju, tako do izražaja dolazi i razlika u sistemu razmišljanja. Ako žele da veza ide našred, svako od partnera treba da prođe kroz neugodan proces diferencijacije, upoznavanja i prihvatanja razlika kako tuđih, tako i svojih. Samo tim metodom se može otkriti ima li smisla nastavljati ili ne", zaključuje on.
(Ifl science)
