Za njega je znalo samo 16 ljudi u SFRJ! Tito sazidao podzemni grad za smak sveta: Koštao milijarde, a radnike dovodili sa povezima preko očiju!
Dodajte Kurir u vaš Google izborNa prvi pogled - obična kuća uz reku, gotovo neprimetna među zelenilom i planinama Hercegovine.
Ništa ne odaje utisak da se upravo iza tih vrata krije jedna od najvećih tajni bivše Jugoslavije - podzemni grad građen za slučaj kraja sveta.
Duboko ispod planine kod Konjica, u Bosni i Hercegovini, nalazi se tajni atomski bunker nekadašnje Jugoslavije, poznat kao ARK D-0 ili jednostavno - Titov bunker.
Decenijama je njegovo postojanje bilo strogo čuvana državna tajna, a javnost je tek nakon raspada SFRJ saznala šta se zapravo krije iza naizgled običnog objekta pored puta.
Bunker je građen punih 26 godina - od 1953. do 1979. godine, u vreme najžešćih tenzija Hladnog rata i straha od nuklearne katastrofe.
Ideja je bila jednostavna, ali zastrašujuća - ako bi izbila atomska apokalipsa, upravo ovde trebalo je da se sklone tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, državni vrh i vojna komanda, kako bi nastavili da upravljaju zemljom čak i kada bi svet iznad njih bio razoren. Bunker je projektovan za oko 350 ljudi - najvažnije političke i vojne ličnosti države.
Iznad zemlje gotovo ništa nije smelo da izazove sumnju. Ulazi u bunker bili su pažljivo kamuflirani objektima koji su izgledali kao obične vikendice, dok se pravi kompleks nalazio stotinama metara unutar planine, na dubini do oko 280 metara.
Prostirao se na više od 6.000 kvadratnih metara i bio povezan hodnicima, komandnim sobama, konferencijskim salama, spavaonicama, rezidencijalnim delom, medicinskim prostorijama i sistemima za održavanje života.
Unutra je sve bilo podređeno preživljavanju. Bunker je imao sopstvene rezervoare za vodu i gorivo, ventilacione sisteme, klimatizaciju, skladišta hrane i medicinske zalihe dovoljne da ljudi unutra provedu i do šest meseci bez kontakta sa spoljnim svetom.
Temperatura je održavana između 21 i 23 stepena, kako bi uslovi za život i rad bili stabilni čak i u slučaju nuklearnog udara. Projektovan je da izdrži snažan atomski napad i omogući kontinuitet komandovanja zemljom.
Možda najneverovatniji detalj jeste nivo tajnosti. Prema dostupnim podacima, po završetku izgradnje za tačnu lokaciju bunkera znalo je svega 16 ljudi - nekoliko generala i vojnika zaduženih za objekat.
Pojedini izvori navode i da su radnici tokom izgradnje dovođeni sa povezima preko očiju kako ne bi znali gde se tačno nalaze.
Iako je izgradnja završena samo godinu dana pre Titove smrti, on bunker nikada nije koristio. Ironično, objekat pravljen kao utočište za nuklearni rat ostao je gotovo netaknut i tokom ratova devedesetih, kada su mnogi vojni kompleksi bivše Jugoslavije uništeni.
Danas je bunker otvoren za posetioce i predstavlja neobičnu kombinaciju istorijskog muzeja i prostora savremene umetnosti.
Posetioci mogu da vide Titove prostorije, komandni centar, telefone, mape, stare uređaje i enterijer koji izgleda gotovo kao da su ga ljudi napustili juče.
Hodnici, metalna vrata i beskrajne prostorije pod zemljom ostavljaju utisak da ste zakoračili pravo u vreme kada se čovečanstvo ozbiljno pripremalo za mogućnost nuklearnog kraja sveta.
Možda upravo zato Titov bunker kod Konjica i danas izaziva toliku fascinaciju - jer nije samo vojni objekat, već vremeplov u eru kada su države planirale kako da prežive ono najgore, dok je duboko pod zemljom nastajao mali grad namenjen da sačuva jednu državu, makar i u ruševinama sveta iznad nje.