Zašto paradajz puca baš uoči branja: Postoji jedan glavni razlog, a evo kako sprečiti i da li je bezbedno jesti plod
Dodajte Kurir u vaš Google izborOštećenja u vidu pukotina na plodovima paradajza najčešće se primećuju tokom letnjih meseci, upravo u periodu kada se očekuje naplata uloženog truda. Posle nedelja predanog rada oko navodnjavanja, đubrenja, podvezivanja i uklanjanja zaperaka, na povrću koje tek što nije sazrelo iznenada se javljaju raseline. Ovakvi plodovi gube na trajnosti i skloni su brzom propadanju.
Mnogi uzgajivači ove manifestacije pripisuju bolestima ili delovanju parazita, međutim, u najvećem broju situacija patogeni nisu uzročnik, već je sredi uobičajena fiziološka reakcija na nagle promene u režimu vlažnosti. Ova povrtarska kultura izuzetno burno reaguje na skokove i padove nivoa vode u tlu, što se najjasnije uočava na samom plodu pred berbu.
Ono što može da raduje jeste činjenica da ovakav rod uglavnom ostaje upotrebljiv. Ukoliko se na mestu oštećenja nisu razvile truležne promene, plesni ili neprijatan miris, paradajz je potpuno bezbedan za ljudsku ishranu, ali zahteva hitno branje i preradu. Sama morfologija oštećenja varira, pa se kod pojedinih primeraka formiraju koncentrične linije oko same drške, dok se kod drugih javljaju vertikalni procepi koji se protežu od vrha ka dnu.
Ponekad su te rane plitke i locirane isključivo na površinskom sloju kožice, zbog čega unutrašnjost ostaje zaštićena. Kod dubljih naprslina, meso ploda biva direktno izloženo vazduhu, spoljnoj vlazi i patogenim mikroorganizmima, što drastično ubrzava proces truljenja. Zbog toga se savetuje da se svaki oštećeni plod ubere istog trenutka kada se primeti, te da se, ukoliko je unutrašnjost zdrava, odmah iskoristi za pripremu jela.
Mehanizam nastanka i uticaj sorti na stabilnost ploda
Za pravilan razvoj ove kulture ključna je konstantna i ujednačena vlažnost podloge. Defekt nastaje kada biljka nakon sušnog intervala odjednom apsorbuje preveliku zapreminu tečnosti. To je redovna pojava nakon intenzivnih letnjih nepogoda, ali i usled prekomernog zalivanja zasada koji su prethodno duže vreme bili uskraćeni za vlagu. Koren u tim situacijama ekspresno povlači vodu, unutrašnjost ploda naglo bubri i vrši pritisak, dok spoljna opna ne poseduje dovoljnu elastičnost da isprati taj ritam, što neumitno dovodi do njenog pucanja. Nije retkost da uveče zasad deluje besprekorno, a da već sledećeg jutra, posle padavina ili obilnog natapanja, zateknete popucale plodove.
Ova pojava je najkarakterističnija za primerke koji su već dobili crvenu boju ili su na pragu pune zrelosti. U toj fazi rasta, površina je maksimalno napeta, a unutrašnjost je bogata tečnošću i šećerima, pa i minimalno odstupanje u hidrološkom režimu dovodi do pucanja. Sa druge strane, zeleni i nedozreli plodovi znatno lakše kompenzuju ove promene jer im je pokožica još uvek u fazi razvoja i prilično je rastegljiva.
Na stabilnost ploda u velikoj meri utiču i sortne karakteristike. Krupni, jabučari i mesnati varijeteti sa tankom kožicom znatno lakše pucaju u odnosu na sitnije vrste. Primera radi, čeri paradajz pokazuje nešto veću otpornost na variranje vlage, mada ni on nije potpuno imun na ove procese.
Razlika između pucanja i deficita kalcijuma
Naprprsline na plodovima neretko se pogrešno tumače kao znak nedostatka kalcijuma u zemljištu, iako su u pitanju dva potpuno različita fiziološka poremećaja. Deficit ovog minerala manifestuje se kroz takozvanu vršnu trulež, odnosno pojavu crnih, ulegnutih i suvih nekrotičnih fleka na samom dnu ploda. Kod pucanja je, nasuprot tome, primarni pokretač isključivo nagli skok u snabdevanju vodom.
Ipak, oba problema dele zajednički imenitelj - nepravilan režim navodnjavanja. Kada biljka trpi periode žeđi, nakon čega sledi šok usled prevelike količine vode, dolazi do disbalansa u apsorpciji hranljivih elemenata, što automatski podiže rizik od oštećenja ploda.
Preventivne mere i pravilno iskorišćavanje roda
Potpuna kontrola ovog problema nije izvodljiva, naročito tokom leta kada su česte smene sušnih talasa i iznenadnih pljuskova. Međutim, primenom određenih agrotehničkih mera rizik se može svesti na minimum.
- Ujednačeno navodnjavanje: Mnogo je efikasnije biljke zalivati redovno i sa umerenom količinom vode, nego dozvoliti da se zemlja potpuno isuši pa je potom preplaviti.
- Postavljanje malča: Prostiranje sloja slame, pokošene trave ili sena oko stabljika sprečava naglo isparavanje vlage iz zemljišta, štiti koren od visokih temperatura i održava stabilan nivo vlažnosti u tlu.
- Ranija berba: Plodovi koji su počeli da menjaju pigmentaciju mogu se ubrati nešto pre pune zrelosti kako bi proces dovršili na senovitom i provetrenom mestu. Na taj način se sklanjaju od rizika koje donose letnje nepogode.
Kada je reč o konzumaciji, odgovor je uglavnom pozitivan. Ukoliko na mestu rasepa nema tragova buđi, omekšavanja tkiva ili neprijatnog mirisa, paradajz se može slobodno jesti. Sa druge strane, ovakav plod nema potencijal za skladištenje, jer pukotine otvaraju direktan prolaz za kolonizaciju različitih mikroorganizama, pa je preporuka da se upotrebi u najkraćem mogućem roku nakon branja.
Pogledajte video: Kako uzgojiti čeri paradajz u saksiji