"Nemilosrdna Mihrimah je bila kopija svoje majke Hurem" Maloletnu je udali za 22 godine starijeg pašu, a njena ljubavna priča sa drugim i danas intrigira
Dodajte Kurir u vaš Google izborBila je jedina ćerka sultana Sulejmana Veličanstvenog i Hurem sultanije, žena čije je ime postalo simbol jednog od najmoćnijih razdoblja Osmanskog carstva - "sultanata žena". Iako je živela u svetu u kojem su muškarci formalno donosili odluke, sultanijaMihrimah uspela je da stekne ogroman politički uticaj, upravlja haremom, učestvuje u državnim poslovima i ostane upamćena kao jedna od najmoćnijih žena osmanske istorije.
Sunce i mesec
Sultanija Mihrimah je rođena je 1522. godine u Istanbulu, a njeno ime u prevodu sa persijskog, znači "sunce i mesec". Živela je u vremenu "sultanata žena", koji je započela njena majka Hurem. U tom razdoblju tokom 16. i 17. veka, supruge i majke sultana imale su ogroman uticaj na svoje muževe i sinove, a samim tim i na vlast, a Mihrimah je jedina krvna članica dinastije koja je uspela da na dvoru ostvari veliki uticaj, pa čak i da dođe na čelo harema posle smrti svoje majke.
Mihrimah je uživala posebne privilegije. Ćerke sultana imale su visok status, uporediv sa statusom prinčeva. U hijerarhiji harema, nakon smrti svoje majke 1558. godine, Mihrimah je zauzela položaj najstarije žene u dinastiji, što joj je dalo pravo glasa u najvažnijim državnim poslovima.
Sultanija je odgajana i obrazovana pod strogim nadzorom svoje ambiciozne majke, pa je stekla najbolje obrazovanje tog vremena. Tadašnji francuski ambasador na osmanskom dvoru je u svojim depešama govorio o ovome: „Sulejmanova ćerka nije samo lepa po izgledu, već ima i oštar um, govori nekoliko jezika i pokazuje interesovanje za državne poslove, što je retkost među osmanskim ženama."
Pogledajte u galeriji fotografije Pelin Karahan u ulozi sultanije Mihrimah u seriji "Sulejman Veličanstveni":
Udaja za 22 godine starijeg Rustem-pašu
Krajem 1538. godine sultanija Hurem je odlučila da je vreme da se njena šesnaestogodišnja ćerka uda. Za muža je odabran 22 godine stariji Rustem-paša, namesnik Dijarbakira, a četvrtog decembra naredne godine sklopljen je brak. Ovo je bio interesni brak, a ne iz ljubavi, što je bilo uobičajeno za to doba, pogotovo kada su u pitanju članovi vladarskih dinastija. Ovaj brak doneo je Rustemu otvoren put ka mestu velikog vezira, pa je 1541. postao drugi vezir, a 1544. i veliki vezir Osmanskog carstva. Njegovim položajem sultanija Hurem je dodatno ojačala svoj i dobila moćnog saveznika u divanu.
Samo venčanje je organizovano sa izuzetnim sjajem. Veselje je trajalo nekoliko nedelja, a cena Mihrimahovog miraza bila je za to vreme astronomska suma - više od milion akči. Ovo je učinjeno ne samo da bi se demonstrirala moć dinastije, već i da bi se naglasio značaj Rustem-paše kao novog člana carske porodice. Par je imao dvoje dece - ćerku Ajše Humašah i sina Osmana.
Nakon stupanja Rustema na mesto velikog vezira, pojačala se i politička aktivnost sultanije Mihrimah. „Kao i njena majka, Mihrimah je mogla da pretvori porodične veze u stvarnu političku moć, postavši jedna od retkih žena koja je otvoreno učestvovala u istoriji osmanske države", navodi istoričarka Lesli Pirs, u svom delu „Imperijalni harem: Žene i suverenitet u Osmanskom carstvu“.
Mihrimah i Rustem postali su jak politički tandem. Koristeći svoj uticaj na oca, sultanija je pomogla svom mužu da napreduje, dok je on preko svog položaja ostvarivao njihove zajedničke političke ciljeve. Zajedno sa Hurem su stvorili ogromnu mrežu doušnika i saveznika, što im je omogućilo da kontrolišu politički život.
Pogledajte u galeriji fotografije džamije sultanije Mihrimah u naselju Uskudar u Istanbulu:
Mihrimah je imala veliko bogatstvo i uticaj
Mihrimah je imala značajno lično bogatstvo, koje je aktivno ulagala u izgradnju javnih zgrada, uključujući džamije, škole i dobrotvorne ustanove. Nosila je raskošnu odeću, sa brojnim draguljima, što je trebalo da pokaže njen visok status. Poznato je da je Sulejman posebno voleo svoju ćerku i često joj je davao skupe poklone. Prema evidenciji inventara palate, Mihrimahina lična kolekcija sadržala je retke rukopise, umetnička dela i nakit ukupne vrednosti uporedive sa godišnjim prihodom nekih provincija carstva.
Zabeleženo je da su sultanija Hurem i njena ćerke Mihrimah bile izuzetno bliske. Hurem je pripremala ćerku za ulogu svog glavnog saveznika. Hurem lično kontrolisala svaki aspekt Mihrimahovog vaspitanja, pa je mlada sultanija podučavana i državnim poslovima, što je bilo neuobičajeno za žene na osmanskom dvoru, što je i profesorka Lesli Pirs zabeležila: "Mihrimah je naučila da čita diplomatske depeše, razume finansijske izveštaje i analizira političke situacije - veštine koje su obično razvili samo naslednici prestola."
Sačuvana pisma između majke i ćerke pokazuju ne samo njihovu duboku emocionalnu vezu, već i kako je Hurem oblikovala Mihrimahin pogled na svet. U jednom od pisama iz 1545. godine, Hurem je napisala svojoj ćerki: "Zapamti da na ovom svetu žena mora biti deset puta pametnija od muškarca da bi postigla isto. Koristi svoj oštar um i posmatraj sve što se dešava oko tebe."
Hurem je posebnu pažnju posvetila razvijanju lojalnosti svoje ćerke prema braći – Selimu, Bajazidu i Džihangiru, za razliku od starijeg polubrata Mustafe, sina Sulejman i konkubine Mahidevran. Kako primećuje osmanski istoričar Ibrahim Pečevi, "Hurem je od ranog detinjstva usađivala Mihrimah da su budućnost i bezbednost njene braće direktno povezani sa njenim sopstvenim blagostanjem“.
Najveći saveznik svoje braće
Ova strategija se pokazala uspešnom: tokom svog života, Mihrimah je ostala bliski saveznik svoje braće, što je uticalo na to da se Selim na kraju popne na presto.
Hurem je aktivno uključila Mihrimah u političke igre, posebno posle njene udaje za Rustem-pašu. U eri kada žene u Osmanskom carstvu nisu učestvovale u javnim poslovima, već je ta uloga bila rezervisana samo za muške članove dinastije, Hurem je gradila novi model ženske moći koji je delovao kroz neformalne kanale uticaja, lične odnose i strateške saveze, stvarajući "sultanat žena". Mihrimah ne samo da je naučila ove lekcije, već ih je i dalje razvila, postavši jedna od najuticajnijih žena u osmanskoj istoriji.
„Hurem je od svoje ćerke stvorila praktično kopiju sebe - inteligentnu, ambicioznu i nemilosrdnu ženu prema svojim neprijateljima, sposobnu da ostvari svoje ciljeve u svetu u kome zvanično žene nisu imale pravo glasa", primetio je istoričar Čagataj Ulukaj.
Nakon smrti svoje majke Hurem 1558. godine, Mihrimah je došla na njeno mesto kao glavni ženski autoritet u dinastiji i preuzela upravljanje haremom, što je prvi slučaj da krvna članica dinastije upravlja istim (običaj je bio da haremom upravlja sultanova majka ili supruga). Posle Rustem-pašine smrti 1561. godine, nije se preudala. Veruje se da je podržavala brata Bajazita u borbi za presto, dok nije ubijen iste godine.
Nakon smrti svog oca, Mihrimah je bila najuticajnija i najuglednija sultanija tokom vladavine svog brata Selima II. Čim je došao na vlast, Selim joj se obratio za pomoć pošto mu je bio potreban novac, nakon čega mu je pozajmila pedeset hiljada zlatnika. Tokom kasnijeg dela njegove vladavine postala je njegov politički savetnik, iako je držala distancu sa njegovom suprugom Nurbanu.
Mihrimah se povukla iz Topkapi palate posle smrti njenog brata sultana Selima II 1574. godine. Umrla je 25. januara 1578. godine i jedino je dete sultana Sulejmana koje jesahranjeno pored oca u džamiji Sulejmanija u Istanbulu.
Ljubavna priča sa Mimarom Sinanom
Sultanija Mihrimah je bila veoma bogata i koristila je svoje bogatstvo za velike projekte. Najpoznatiji primer su dve džamije u Istanbulu koje je podigao čuveni arhitekta Mimar Sinan - u naseljima Uskudar i Edirnekapi. Ove građevine i danas postoje i smatraju se remek-delima osmanske arhitekture.
U narodu se razvila legenda o ljubavnoj priči Mihrimah i čuvenog arhitekte Sinana, za koju danas istoričari smatraju da je više mit nego činjenica. Naime, prema toj priči, Sinan je bio duboko zaljubljen u Mihrimah, pa je zato za nju projektovao dve čuvene džamije u Carigradu. Legenda kaže da je u njima "sakrio" simboliku svoje ljubavi.
Pogledajte u galeriji fotografije džamije sultanije Mihrimah u naselju Edirnekapi u Istanbulu:
Na istoku, na azijskoj strani grada u Uskudaru, gde Sunce izlazi, podigao je jednu džamiju, a na zapadu, na evropskoj strani grada u naselju Edirnekapi, gde Sunce zalazi, podigao je drugu džamiju. Kažu da se 21. marta, kada je prolećna ravnodnevnica, ukoliko se posmatra sa mesta odakle se vide obe džamije, može videti kako Sunce zalazi nad džamijom Edirnekapi na zapadu, a Mesec se rađa iznad džamije Uskudar na istoku. Ime Mihrimah, koje znači "sunce i mesec", kao da je spojilo ta dva sveta, a Sinan ih je, prema priči, vezao kroz grad, od izlaska do zalaska svetlosti. Prema predanju, Sinan je navodno ostao neoženjen i emotivno vezan za Mihrimah celog života.
Mimar Sinan je najznačajniji arhitekta osmanske arhitekture i neki ga porede s njegovim savremenikom Mikelanđelom. U Osmanskom carstvu je sagradio 84 velike džamije i 52 male džamije, uz brojne škole, biblioteke, kupatila i mostove. Jedno od njegovih najznačajnijih dela je džamija Sulejmanija u Istanbulu, uz koju je i sahranjen, neposredno izvan severnog zida.
Bonus video: