Želite krupne, mesnate i slatke paprike? Pravilna prihrana iskusnih baštovana tokom leta pravi najveću razliku
Dodajte Kurir u vaš Google izborPaprike važe za jednu od zahtevnijih povrtarskih kultura, jer im je za dobar rod potrebno mnogo toplote, ravnomerna vlaga i dovoljno hranljivih materija. Kada se pravilno neguju, biljke mogu da daju krupne, čvrste i sočne plodove, ali preterivanje sa đubrivom često donosi potpuno suprotan rezultat.
Posebno je važno da se prihrana prilagodi fazi razvoja biljke. Paprikama na početku sezone treba podrška za rast, tokom cvetanja energija za zametanje plodova, a u završnici više kalijuma i fosfora, koji utiču na sazrevanje, ukus i čvrstinu ploda.
Koliko puta treba prihraniti papriku tokom leta?
Uobičajeno je da se paprika tokom jula prihrani u tri navrata:
- početkom meseca, kada biljka snažno raste;
- sredinom jula, u vreme cvetanja i formiranja plodova;
- krajem meseca, kada plodovi počinju intenzivnije da sazrevaju.
Isti princip može da se primeni i u plasteniku i na otvorenom, ali količina đubriva uvek treba da se prilagodi stanju biljke, kvalitetu zemljišta i vremenskim uslovima.
Prva prihrana: za snažnu stabljiku i razvoj biljke
Na početku intenzivnog rasta paprikama su potrebni azot i fosfor, ali sa azotom ne treba preterivati. Prevelika količina može da podstakne razvoj bujne lisne mase, dok će cvetova i plodova biti manje.
Kao organska prihrana može se koristiti dobro zgoreli ili granulirani živinski stajnjak, razblažen prema uputstvu proizvođača. U rastvor se može dodati i prosejan drveni pepeo, koji sadrži kalijum i druge minerale.
Svež stajnjak ne treba sipati direktno uz biljku, jer može da ošteti koren. Mnogo je sigurnije koristiti fermentisano, kompostirano ili fabrički pripremljeno organsko đubrivo.
Prihranu sipajte samo oko korena, na prethodno navlaženu zemlju, najbolje u večernjim satima.
Druga prihrana: pomoć tokom cvetanja i zametanja plodova
Otprilike dve nedelje kasnije paprici je potrebna nova doza organske materije i mikroelemenata.
Baštovani često koriste razblaženu divizmu ili fermentisanu koprivu. Infuzija od koprive priprema se tako što se biljna masa potopi u vodu i ostavi da fermentiše, a zatim se pre upotrebe obavezno dodatno razblaži.
Ovakva prihrana može da pomogne biljkama koje deluju iscrpljeno, ali ni tada ne treba povećavati dozu na svoju ruku. Bolje je dati manju količinu i pratiti reakciju biljke nego rizikovati oštećenje korena.
Ako su dani izuzetno topli i suvi, prihranu treba obaviti uveče, nakon zalivanja i laganog rastresanja zemljišta.
Treća prihrana: za krupnije i ukusnije plodove
U završnoj fazi razvoja paprikama su posebno potrebni kalijum i fosfor. Oni doprinose sazrevanju, čvrstini, boji i ukusu plodova.
Može se koristiti mineralno đubrivo namenjeno povrću, sa većim udelom kalijuma, ali isključivo u količini navedenoj na deklaraciji. Granule ili rastvor nikada ne treba nanositi na potpuno suvu zemlju.
Pre prihrane biljke zalijte običnom vodom, a tek potom dodajte hranljivi rastvor oko korena.
Pepeo može da pomogne, ali nije za svako zemljište
Drveni pepeo često se koristi kao izvor kalijuma, ali ga treba primenjivati umereno. On podiže pH zemljišta, pa nije dobar izbor za parcele koje su već alkalne.
Ne treba koristiti pepeo od lakiranog drveta, iverice, plastike ili drugih materijala koji mogu da sadrže štetne supstance. Za baštu je pogodan samo čist pepeo od neobrađenog drveta.
Čađ nije dobra zamena za pepeo, jer može da sadrži nepoželjne ostatke sagorevanja.
Paprike uvek zalijte pre prihrane
Jedna od najčešćih grešaka jeste dodavanje đubriva na suvu zemlju. Koncentrovani hranljivi rastvor tada može da ošteti koren i dodatno oslabi biljku.
Najsigurniji redosled je:
najpre zalivanje običnom vodom, zatim prihrana, a potom lagano rastresanje zemlje kada se površina prosuši.
Tokom velikih vrućina biljke ne treba prihranjivati usred dana. Najbolje vreme je rano jutro ili veče.
Kako prepoznati da ima previše azota?
Ako paprika razvija mnogo velikih, tamnozelenih listova, a slabo cveta i gotovo da nema plodova, moguće je da je dobila previše azota.
U tom slučaju treba obustaviti azotnu prihranu i preći na đubrivo sa više kalijuma i fosfora. Važno je i da biljka dobija dovoljno svetlosti.
Šta može da izazove žućenje listova?
Žuti listovi ne znače uvek da biljci nedostaje azot. Uzrok mogu biti i preterano zalivanje, hladno zemljište, loša drenaža, oštećen koren, nedostatak magnezijuma ili pojava bolesti.
Pre nego što dodate novu prihranu, proverite vlažnost zemljišta, izgled korena i da li se na listovima vide fleke, uvijanje ili tragovi štetočina.
Malč pomaže da se sačuva vlaga
Sloj slame, osušene trave ili drugog organskog materijala oko biljaka može da uspori isparavanje vode i spreči nagle promene temperature zemljišta.
Malč ne treba naslanjati direktno na stabljiku, jer zadržavanje vlage uz samo stablo može da podstakne truljenje.
Najčešće greške pri prihrani paprika
Najviše problema nastaje kada se paprika đubri često i u velikim količinama, u želji da što brže poraste. Preterana prihrana može da izazove opadanje cvetova, deformaciju plodova, oštećenje korena i nakupljanje soli u zemljištu.
Problematični su i:
- prihrana po jakom suncu;
- đubrenje potpuno suve zemlje;
- upotreba nerazblaženog organskog đubriva;
- kombinovanje više jakih preparata odjednom;
- dodavanje azota kada su plodovi već formirani.
Video: Kako se najlakše seče paprika