Društvo

Da li je JNA zaista bila četvrta vojna sila Evrope: Istina o "nepobedivoj armiji" koja je u Sloveniji pala za 10 dana

Prenosi: Aleksandar Mitrović Fis

Sub, 20.06.2026. 20:45h

Foto: ChatGPT

Da li je JNA zaista bila četvrta vojna sila Evrope? Razbijamo decenijski mit o "nepobedivoj armiji", analiziramo realnu vojnu moć SFRJ i otkrivamo zašto se sistem urušio 1991. godine

Josip Broz Tito sa svojim papagajem Kokom Foto: Beldocs promo

1/7

Vidi galeriju

Poslednja vojna parada JNA održana je 1985. godine Foto: MC Odbrana

JNA u Sloveniji 1991. godine Foto: MIKE PERSSON/EPA

Slovenački teritorijalci 1991. Foto: ROBERT RAJTIC/EPA

1/13

Vidi galeriju

Desetodnevni rat u junu 1991. nije bio sukob dve armije. JNA je poslala oklopne jedinice sa limitiranim zadatkom da zauzmu granične prelaze i deblokiraju kasarne. A suočila se sa gerilom slovenačke TO Foto: PETER NORTHALL/EPA

Anketa

Da li je JNA zaista bila četvrta vojna sila u Evropi?

To su bile komunističke laži! Apsolutno! Svako ko kaže drugačije prekraja istoriju!

Glasalo je 18 korisnika

JEDINI PRAVI ADUT

Jedini parametar u kome se Jugoslavija zaista približavala samom evropskom vrhu jeste vojna autohtonost i izvoz naoružanja. Po obimu i raznovrsnosti domaće namenske industrije, SFRJ je bila među retkim evropskim državama koje su potpuno samostalno proizvodile avione, tenkove, artiljeriju, brodove i rakete, a da pritom nisu pripadale nijednom vojnom bloku.

Konkurencija u toj kategoriji bile su joj jedino Švedska, Švajcarska i donekle Francuska, koja je ipak bila članica NATO. U tom specifičnom industrijsko-izvoznom smislu može se govoriti o izuzetnoj snazi, ali ne i o statusu konvencionalne vojne sile prvog reda.

VOJNA RANG LISTA EVROPE SREDINOM OSAMDESETIH

Aktivno ljudstvo (okvirni podaci)

SSSR: 4.500.000 - 5.000.000
Turska: 630.000 (najveći deo van Evrope)
Francuska: 557.000 (sa žandarmerijom)
Italija: 497.000 (sa karabinjerima)
Zapadna Nemačka: 495.000
Poljska: 340.000
Velika Britanija: 327.000
Španija: 320.000
SFR Jugoslavija: 240.000 (Kopnena vojska 191.000, RV i PVO 36.000, Mornarica 13.000)
Čehoslovačka: 200.000
Rumunija: 180.000
Istočna Nemačka: 174.000

Borbeni tenkovi (okvirno 1985)

SSSR: više od 50.000
Zapadna Nemačka: 4.900
Čehoslovačka: 3.500
Poljska: 3.400
Istočna Nemačka: 2.400
Italija: 1.720
Francuska: 1.500
Velika Britanija: 1.200
SFR Jugoslavija: 850