"Pola miliona ljudi na Tompsonovom koncertu nemaju pojma šta je Jasenovac" Lordan Zafranović o svom filmu o ustaškim zločinima "Ignorišu me u Hrvatskoj"
Dodajte Kurir u vaš Google izborProslavljeni jugoslovenski reditelj Lordan Zafranovićgostovao je u emisiji "Oko" povodom svog dugonajavljivanog filma "Zlatni rez 42 - Djeca Kozare", koji govori o užasima ustaškog logora smrti Jasenovac, stratištu više stotina hiljada Srba tokom postojanja Nezavisne Države Hrvatske.
Zafranović je objasnio kako je došao na ideju da radi film koji se bavi ovako teškom temom.
– U jednom momentu sam sasvim slučajno, snimajući neki dokumentarni film u blizini Jasenovca, došao do tog logora i ušli smo u te prostore i doživeli smo zaista užas, jedan šok koji jednostavno nije mi izlazio sedam, osam dana. Često kažem da ekipa u kombiju koja se vraćala u Zagreb pjevala operske arije da bi izbacili iz sebe taj užas. Jednostavno, bilo je nepodnošljivo, za mene je bilo nepodnošljivo da sam čovek jer to su ljudi napravili. Jednostavno se, ja sam se lično zasramio.
I onda je naravno došlo do odluke da, kako već poznajem film, imam sve alate da radim šta hoću, mislio sam da treba da se film bavi, tim zlom, da ga analizira i da napravi film o tome. Dokumentarni film sam napravio odmah o Jasenovcu, Krv i pepeo Jasenovca, i to je na neki način bila osnova koja, za ovaj film koji strašno dugo traje, a on je počeo sa Arsenom Diklićem negde osamdesetih, krajem osamdesetih godina. Mi smo ga već dosta dobro pripremili. Međutim, došao je ovaj nesrećni rat zadnji i to je sve stalo.
Ja sam, naravno, emigrirao iz Hrvatske prvo Francusku, pa u Beč, pa kasnije u Prag gde sam ostao. I onda sam u jednom momentu, sad ovde pre jedno šest godina video to dete, Ajlana Kurdija, na plaži koje se kao izbeglica udavilo dolazeći negde iz Afrike. I onda sam rekao – pa imamo i mi to. Mi smo imali isto strahovite egzoduse i strahovita odvajanja dece od majki. Nešto jezivo u odnosu na ove izbeglice sadašnje, koji su strpani u logore smrti, ubijani, ne samo masovno, nego taj način ubijanja, to zverstvo u koje se čovek pretvori.
To zlo su napravili moji susedi u mojoj okolini. U mom dvorištu praktično, tako da sam rekao daj da analiziram to zlo na koji način ono nastaje, kako se razvija preko određene ideologije ili nekih drugih stvari, na koji način se realizuje i do koje mere se. I u tom smislu ta me misao vodila godinama i naravno, na kraju balade smo došli ovde.
Nedostatak sredstava
Lordan je naglasio da je izuzetno teško bilo doći do novca za snimanje filma.
- Nisam mogao da za tu temu da dobijem pare niotkuda. Pokušao sam ovdje u Beogradu, to je moj jezik, ja sam ovde neko vreme i radio. Ovo je praktično moj grad, moj glavni grad i došao sam da tu radim, iako je tu bilo isto otpora. Međutim, posle trećeg ili četvrtog puta smo prošli na tom Filmskom centru. Dobili smo neka osnovna sredstva koja su pokrenula onda ostatak finansiranja i među tim finanijserima je i RTS, srećom. Za RTS smo napravili seriju od sedam nastavaka koja je široka i kompletna.
Na pitanje da li će u Zagrebu moći da kaže "Ovo zlo su napravile moje komšije, ljudi koje ja znam, Hrvati, ustaše", rekao je: "Pa sasvim sigurno da ću moći da kažem, ako mi se pruži prilika. Ja sam zaista ovaj film radio u prvom redu zbog tog naroda tamo, s obzirom na ovo što se dešava, ova revizija istorije, smanjivanje svega i svačega, ubacivanje nekih potpuno neverovatnih stvari unutar tog logora Jasenovac, da je to bio praktično logor za odmor.
Zafranović smatra da je opasnost Jasenovca savremena tema:
– Ti mladi ljudi koji dižu ruku u znak ustaškog pozdrava, tih pet stotina hiljada koliko ih je bilo na Tompsonovom koncertu, da nemaju pojma šta je Jasenovac. I nemaju pojma šta je taj pozdrav i šta je iza tog pozdrava nastajalo. Nemaju pojma. Ja nisam znao do svoje tridesete godine šta, dok nisam se susreo sa logorom.
Otkrio je da je u Hrvatskoj gotovo zabranjen
– Ja već 30 i nešto godina ne postojim u Hrvatskoj. Devedesetih godina kada je bio rat nisam mogao dobiti ni jedan svoj film za određene projekcije retrospektive na svetskim festivalima. Ja sam jednostavno bio čovek bez biografije.
U poslednje vreme me ignorišu. Evo, već deset godina sam kao kandidat za najveću umetničku nagradu. Ja sam jedan od retkih koji je bio na svim svetskim festivalima, pa i u Kanu, u Veneciji. Svugde su igrali film u konkurenciji. Sad dobijaju neki ljudi za koje nikad ja nisam čuo, pored mene živog. To znači da jednostavno je, napravljena rampa i nema ulaska. U nekoliko navrata sam želeo da radim u Hrvatskoj. U nekoliko sam navrata slao izvanredne scenarije na fond. Međutim, tu nije bilo šanse. Nije bilo šanse da mi daju pare za film.
Čak sam uputio sad i jedan kratki film koji se zvao "Mortadela", o magarcima koje su lovili negde pedesetih godina u Dalmaciji da bi od njih pravili mortadelu, jer mortadela je najbolja kad ima i magareće meso. I ni to nisam dobio. To znači da sam jednostavno izbrisan tamo.
Međutim, ja ne mogu da kleknem pred jasenovački spomenik i tražim oprost, nego mogu samo s alatima koje ja znam, a to je film, da na jedan način skinem tu ustašku košulju sa sebe. To je sve što ja mogu napraviti. Jer ta ustaška košulja je zlo. Ne možeš sa zlom da živiš.
Ne ide nikako ni korak da se napravi dok se to jednostavno ne skine. Nema kompromisa s time, to su strahovi da se to ne ponovi. Čovek je čovek. On ima sve elemente zla u sebi, i ako ga isprovociraš, ako mu namestiš neku dobit, ideologiju koja mu odgovara, on će da krene. A ako napraviš zakon po kojem on može da ubije koliko hoće bez sankcija, on će da krene, bez ikakvih problema.
Ovaj film nije dokumentarni
- Rađeno je dosta dokumentarnih filmova o Jasenovcu, mislim od četrdeset i pete je već napravljen prvi film. Kosta Hlavati je napravio prvi film koji je bio osnova za sve ove kasnije dokumentarne filmove jer oni su bili tri, četiri dana nakon što su ustaše napustile ovaj logor i pobile ono šta su mogli da pobiju od ovih pobunjenika koji su istrčali van. I to je, to je snimljeno odmah nakon toga i to sam ja isto koristio u više filmova. Ti snimci su bili osnova za tu, kako bih rekao, dokumentovano zlo.
Ovo nije dokumentarni film. Ovo je film koji govori o nekoliko zlikovaca koji se razvijaju u zlikovce kroz ovaj film. Ima među njima jedan koji je u velikoj dilemi jer je video toliko zla da, da ne može da izdrži, ali ne može da ode van svega toga.
"Sveti film"
- Pozvani smo da ovim filmom otvorimo Fest. To mi je velika čast od ljudi koji su film gledali. To će biti zaista jedan događaj. To je četiri hiljade ljudi u bioskopu. To hoću da vidim, kako publika diše. Jer je potpuno različito gledati ovako sami sa nekoliko ljudi ili sa masom koja na isti način prihvata stvar.
- Ako imate godinu dana napada na film, uslovljavanje da da scena izbaci, skrati... Ako imate mali milion tih projekcija raznih, publike raznih doba, da je tamo bilo zapisivanje ko povraća, ko izlazi i nismo dali da se to skrati, pa nakon toga, dođe vest iz Holivuda da će ga primiti, al' samo da se skrati. Od mene su dobili jedinstveni odgovor – Ne! Jer smo se napatili dok je ovaj film izašao čitav. Ne, skraćene verzije su nešto drugo. To su verzije koje se upotrebljavaju u komercijalne svrhe. Ovaj film nije komercijalan, ovaj film je više od filma.
Ovo je, ja ga zovem sveti film. A ko izdrži, izdržaće onaj ko dođe da ga gleda. Tako da bi ga trebalo stvarno promovisati i treba mu sada dati jedan prostor da izađe, da izađe u svet. Moramo biti malo hrabriji. Tu su određeni strahovi, ali te strahove ja sa sebe skidam. Sad je film sam. On putuje sada u svet kao dete koje se rodilo. On će sad da pronađe svoj put.
Bonus video: