OBRAĆANJE VUČIĆA: Nisam optimista kad je reč o brzom članstvu u EU, možda bude jedan izuzetak, možda i ne! Ali to nije razlog da ne sprovodimo važne reforme
Dodajte Kurir u vaš Google izborPredsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas učesnicima Konferencije predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Konferencija se održava u Palati Srbija.
Obraćanje predsednika Vučića: Nisam optimista kad je reč o brzom članstvu u EU, možda bude jedan izuzetak, možda i ne bude! Ali to nije razlog da ne sprovodimo važne reforme
- Nisam optimista kad je reč o brzom članstvu u EU, ali to nije razlog da ne sprovodimo važne reforme, poručio je predsednik Vučić u obraćanju rekavši da mu je besmisleno da Srbija bude članica EU a da to ne budu Severna Makedonija ili BiH, zbog prometa roba i usluga.
- Dame i gospodo, dragi gosti, uvaženi prijatelji, ponosan sam što ste gosti Beograda i gosti Srbije. Mogao bih da kažem da je ta reč "gost" možda i pogrešno izgovorena; jednako ste domaćini, baš kao i mi. Nedavno sam bio u gruzijskom parlamentu i razgovarao sam sa gospodinom Papašvilijem, i mnogo toga naučio, ne samo kroz razgovore koje sam imao i sa predsednikom Kavelašvilijem i premijerom Kobahidzeom, već i sa predsednikom parlamenta.
- Mnogo toga naučio o našim vezama, o našim odnosima, o tome kako kroz različite formate možemo bolje da sarađujemo, da više naučimo jedni od drugih, i jedni drugima da pomažemo. Gospodin Stefančuk je rekao jednu važnu stvar: mi ne smemo da budemo konkurenti, već partneri. Teško to ide.|
- Ruslane, to je tačno, i to je divna želja. Nažalost, mi smo na Zapadnom Balkanu uvek bili podeljeni, radili ono što nam je neko rekao da bi bilo dobro da se uradi, ali nismo razumeli jednu stvar, čini mi se, dovoljno dobro. Nismo razumeli da je mnogo važno kako ćemo mi između sebe da sarađujemo. Nismo razumeli da je to čak i važnije nego sve drugo. I zato smo uvek davali priliku svima da nas zavađaju, da nam govore: "ovi su bolji", "ovi su lošiji".
- I zato je moj pristup inače nešto drugačiji, i o njemu ću da govorim danas. Ja sam o tome u nekoliko navrata razgovarao i sa gospodinom Zelenskim, i ja nisam optimista po pitanju brzog članstva u Evropskoj uniji za bilo koga od nas. I nekad su me svi gledali kao pesimistu, kao čoveka koji je suviše oprezan, a stvari se uvek dešavaju drugačije i bolje od onoga što bih ja rekao. Možda je to tako, ali suštinski je očigledno danas da sam bio u pravu.
- Ja ne mislim da će Evropska unija u narednih nekoliko godina donositi odluke i proširenju
- Možda bude jedan izuzetak, možda i ne bude, da Evropska unija može da donosi odluke o proširenju. Ali to ne znači da mi ne treba da nastavimo ubrzano na našem evropskom putu, da sprovodimo reforme, važne reforme. Ali to za nas znači da takođe treba da razmišljamo o tome kakve su to koristi koje možemo da dobijemo od evropskog puta, i šta je to što i Evropa može da ima kao korist ukoliko mi budemo valjano obavljali svoj posao.
- Ja mislim da je inače besmisleno ako je Srbija član Evropske unije, a da to nije Severna Makedonija ili Bosna i Hercegovina. Jer, moram da primetim, mi i dalje nemamo slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga, ni ovde u regionu. Logično je da ne može da bude ni sa Evropskom unijom. I kada sam predlagao da svi zajedno imamo priliku da budemo deo jedinstvenog tržišta i da imamo otvorene granice, kako sa Evropom, tako i između nas, to je imalo smisla, naglasio je Vučić.
- Verujem da zajendičkim radom možemo mnogo toga da postignemo da evropskom putu, ne očekujem čuda niti velika proširenja, dodao je predsednik Srbije.
Zajednička fotografija učesnika konferencijes predsednikom Srbije
- Uveren sam da Srbin iz Banjaluke i Bijeljine jedva čeka da može bez ikakvih graničnih peripetija da dođe u Beograd, isto tako i Srbin iz Beograda koji ide u Bijeljinu i Banjaluku. Bošnjak iz Novog Pazara jedva čeka da bez peripetija može da ode i graničnih zadržavanja i bilo čega drugog u Sarajevo. Isto tako, Bošnjak iz Sarajeva jedva čeka da na isti način ode u Novi Pazar. Slično je i sa svim drugim teritorijama, jer smo mi ovde isprepletani i živeli smo u zajedničkoj državi.
- Najveći deo nas je sa zapadnog Balkana, Albanija nije, ali mi još nismo uspeli da se oslobodimo svih naših razlika i sukoba iz 90-ih, i da razumemo da je naš odnos, naše međusobno poštovanje i uvažavanje mnogo važnije nego bilo šta drugo što radimo. Moguće je da tu ima i naše krivice; kad kažem "naše", mislim i srpske, i ne izbegavam tu i svoju odgovornost, ali sam siguran da toga ima i na svim drugim stranama. Za nas je veoma važno da sa drugim zemljama koje se nalaze na evropskom putu ostvarujemo svaku vrstu saradnje. I za mene je od izuzetnog značaja, kao predsednika republike, da imamo odličnu saradnju i sa Moldavijom i sa Gruzijom, naravno sa Ukrajinom.|
- I da možemo dalje da razvijamo bilateralne odnose, ali i da možemo da učimo jedni od drugih na evropskom putu. Verujem da možemo da ukažemo na naša iskustva koja smo imali na evropskom putu, i verujem da možemo mnogo toga da naučimo od naših prijatelja iz bilo koje od prisutnih zemalja. I, ukoliko bismo poslušali ono što ste tačno rekli, kod nas, znate, u Srbiji je uvek bio vrhovno zlo Hitler; teško da ćemo mi da se saglasimo da je Staljin gori od Hitlera, ali sam potpuno saglasan sa vama, Ruslan, oko partnera, a ne konkurenata. To je za nas ključna stvar, to je za nas najvažnija stvar.
- I ja verujem da zajednički možemo da postignemo mnogo toga, da mnogo toga možemo da naučimo, da mnogo toga možemo da uradimo, i da možemo da razvijamo odnose između naših država, i da ne potcenjujemo sebe. Mi smo nekako pre 18 godina, sećam se, kada smo potpisivali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, to je bilo otprilike da se tresemo od straha hoće li, hoćemo li da otvorimo neko poglavlje, neke pregovore, ili nećemo. Mi smo u međuvremenu naučili da živimo sami, naučili da radimo, naučili da brže rastemo. Naučili da napredujemo, naučili da se takmičimo i sa onima koji bi, po nekim pravilima, morali da budu ispred nas, a više nisu ispred nas, i razumeli da ekonomiju možemo da gradimo u saradnji i sa mnogim drugim zemljama, ali mi i dalje nemamo put koji bi mogao da bude uspešniji i bolji od evropskog puta.
- Zato verujem da zajedničkim radom možemo mnogo toga da postignemo, da napredujemo na evropskom putu, ne treba očekivati čuda i velika i značajna proširenja Evropske unije u narednim godinama, ali možemo kroz nove predloge i kancelara Merca i predsednika Makrona da dobijemo ne malo toga, ali da stvari postavimo na racionalne osnove, na realne osnove, na to da pronađemo zajedničke imenitelje. I mislim da uvek, na svaki način i na svakom mestu, možemo jedni drugima da pomognemo i doprinesemo.
- Vama posebno hvala gospodine Stefančuk, što ste danas ovde. I znamo da nimalo laka situacija nije u vašoj zemlji, i želimo vam i mir i nadam se da će se stvari rešavati pregovorima, što je moguće pre, ali ja mislim da je Ukrajina pokazala ne samo svoju žilavost, i pokazala je da Evropa može mnogo da dobije od Ukrajine, i ja to ne mislim u vojnom smislu, mislim i u privrednom smislu, mislim u ljudskim kapacitetima, mislim u mnogo čemu.1
I kada su nas pitali imate li nešto protiv ukoliko Ukrajina za kraće vreme postigne ono što vi niste mogli...
- I što se tiče Srbije, mi smo uvek, i kada su nas pitali imate li nešto protiv, ukoliko Ukrajina za kraće vreme postigne ono što vi niste mogli, mi nikada nismo rekli da je to za nas problem. Ne zbog toga što imamo potrebu vama da se dodvoravamo ili bilo kome u Evropi; ja ne volim nikome da se dodvoravam, takva mi je priroda.
- Zato što mislimo da Ukrajina svojim kapacitetima, sveukupnim, može u mnogome da doprinese daljem evropskom napretku i daljem evropskom razvoju. Tako da, što se Srbije tiče, ovde ćete uvek imati podršku, kao i svi ostali. I ja vam želim svima da se osećate kao kod svoje kuće, i posebno hoću da se zahvalim predsednicima parlamenta koji su danas ovde, kojima nije bilo teško da dođu. Beskrajno vam hvala i na poštovanju koje ste pokazali i prema Srbiji i prema Ukrajini, koja je koorganizator ovog susreta. A ako mi nešto negde nekome možemo da pomognemo, mi ćemo to da učinimo.
- Ako ste nekada na nas zbog nečega ljuti, mi ćemo da gledamo da to ispravimo kroz razgovore, kroz dijalog sa svakim od vas, i da pokušamo da naučimo što je moguće više. Želim vam mnogo uspeha, želim vam da naši parlamentarci se povezuju što je moguće više, da uče jedni od drugih i jedni od drugima, i da budemo što je moguće bliži jedni drugima u budućnosti. Hvala vam još jedanput i dobro došli u Beograd i Srbiju, zaključio je Vučić.
O raspravi u CG o srpskom jeziku
Posle obraćanja učesnicima Konferencije i zvanične zajedničke fotografije, predsednik je odgovorio na nekoliko pitanja novinara među kojima su se našle i ustavne promene u Crnoj Gori i rasprava o srpskom jeziku u Crnoj Gori, koja je aktuelna već nekoliko dana.
- To je očekivano, antisrpska priroda režima! Oni su 2006. pravili svoju državu da srpski jezik i trobojka nemaju značaj, rekao je Vučić i podsetio koliki deo Crne Gore govori upravo srpskim jezikom, te dodao da su posle nekadašnje vlasti došli još lošiji ili jednako loši.
- Pa to je sve očekivano, nije to neko iznenađenje. Samo je meni bilo malo iznenađujuća rasprava, ja sam očekivao da će ipak oni da se bave svojim pitanjima. Da će da se bave nekim svojim pitanjima i unutrašnjim stvarima, oni su se bavili napadima na Srbiju. Dobro, to govori kakvo je raspoloženje, valjda smo mi najkrivlji ili mi pravimo neki problem u životu, tako da. .. Sve očekivano.
- Mi ćemo uvek da ih gledamo kao braću, prijatelje, ali ćemo da čuvamo svoju državu, svoju državnost i svoj ponos, svoj obraz. Gledati da ne odgovaramo na sve, u nekim stvarima morate recipročno da odgovorite.
- A što se tiče srpskog jezika, trobojke, pa to, oni su 2006. pravili državu da bi upravo izbegli da srpska trobojka i srpski jezik imaju ikakav značaj. Najveći broj ljudi u Crnoj Gori govori srpskim jezikom, a zamislite, to nije ni službeni jezik niti bilo šta.
- Tako da, to govori s jedne strane o antisrpskoj prirodi režima, ali govori o tome da su došli na vlast isti ili još lošiji od onih koji su bili predstavnici režima Đukanovića, dakle. Tako da moramo da pokušamo da gradimo prijateljstva i da se borimo za to u budućnosti. Nema velike filozofije. Pa teško je to, zato što vi vidite da neki ljudi po svaku cenu žele da govore loše o Srbiji i nije jednostavno, ali moramo mi da spuštamo loptu i da pokušamo da napravimo neke dobre stvari.
- Vi ste svedoci da svakoga dana nas tamo optužuju kao da smo mi krivi što su oni prodali udeo u svojim akcijama. Udeo, odnosno deo svojih akcija, nekom drugom. Oni uzeli pare, mi krivi što su oni nekom strancu nešto prodali od medija, i sad, to je valjda Vučićeva akcija i tako dalje. Pa što si prodao?
- Niti imam veze sa kupovinom, niti imam veze sa prodajom. Što si ti to prodao? Samo mi to objasnite, ljudi. Uzeo si pare i opet sam ti ja kriv. I neverovatne gluposti slušate, neverovatne stvari slušate sve vreme. Ali to vam je, znate, kad živite u svetu van realnosti, kada živite u svetu u kojem je sve dozvoljeno i možete da vodite tu vrstu propagandne kampanje protiv nekoga, da vršite takvu vrstu dehumanizacije, jer time znate da se dodvoravate nekim drugima.
- Zato što oni misle da kada pljunu na Srbiju, kada kažu sve najgore o Aleksandru Vučiću, misle da su se dogovorili nekoj jednoj ambasadorki, dvojici ambasadora u Podgorici i još trojici kojima će da jave o, kako se to kaže, o zloćudnom ili ne znam već kakvom, ruskom, srpskom uticaju i tako dalje. Tako da, njihov izbor. Jest da je glupo, ali šta da radimo. Ne možete to da promenite.
O Trampu i intervjuu
Kad je reč o američkom predsedniku Trampu koji je opet skrenuo pažnju i na najnoviji intervju Vučića za Foks njuz, predsednik Srbije kaže:
- Zahvalan sam predsedniku Trampu. Ja ću danas imati susret i sa njegovim pastorom i sa još nekim američkim prijateljima, pa naporan dan. U svakom slučaju, za nas je važno da gradimo dobre odnose sa Sjedinjenim Državama i trudićemo se da to napravimo.
Tako da mislim da su to za nas veoma bitne stvari. Moramo da vidimo da, nadam se, uskoro završavamo ovu sagu oko Mola i NIS-a. Verujem da ćemo i sa ruskim prijateljima i sa mađarskim prijateljima moći da rešimo to. Nije jednostavno, nije lako, ne mogu da vam govorim gde su sve problemi, prosto nije u redu i ne možete tokom pregovora da o tome govorite. Ali ljudi da znaju da to nije nimalo jednostavno.
- Nama bi mnogo značilo da tu imamo okončanu situaciju i da možemo da se posvetimo radu, napretku i tako dalje.
Pokušaću danas da stignem i do Ekspa
- Pokušaću danas da stignem i do Ekspa, jer će i neki od gostiju ići do Ekspa da vide kako to izgleda, neki iz vazduha, neki sa zemlje, tako da još malo to pritegnemo i da pokušavamo da završavamo to što je naš posao, zaključio je Vučić.
Obraćanje predsednika ukrajinske Vrhovne rade Stefančuka: Ni Srbi, ni Ukrajinci nisu mali Rusi
Šef ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk zahvalio se na dobrodošlici i podsetio na posetu Ane Brnabić Kijevu prošlog novembra rekavši da je to bio izuzetan čin hrabrosti.
Stefančuk je naglasio da ni Srbi, ni Ukrajinci nisu mali Rusi, te dodao da EU kandidati nisu rivali nego partneri, podsetivši da je od prijema Hrvatske u EU, kao poslednje, prošlo već 13 godina.
- Veoma mi je drago što je ideja koju sam predložio na evropskoj konferenciji u Kopenhagenu da se pokrene neformalni mehanizam saradnje među predsednicima parlamenta zemalja kandidata Evropske unije ovde u Beogradu dobija jasan i konkretan oblik. I želeo bih lično da vama zahvalim, draga Ana, što ste prvi reagovali na moj predlog i što ste bez ikakvog oklevanja izrazili spremnost da organizujete naš prvi susret. I hvala vama, uvaženi predsedniče Vučiću, što ste podržali ovu inicijativu.
- Takođe, želim da zahvalim Beogradu; ovo je prvi put da posećujem vaš glavni grad i da posećujem vašu zemlju, i isto tako, ovo je prva poseta predsednika Vrhovne rade Ukrajine Republici Srbiji u poslednjih 15 godina. Takođe, sa zadovoljstvom se sećam i vaše posete Ana Kijevu prošlog novembra, koja je za mene lično predstavljala jedan izraz istinske hrabrosti, solidarnosti sa Ukrajinom i ukrajinskim narodom.
- Iskoristiću ovu priliku da svima vama zahvalim na podršci Ukrajini u našoj borbi za našu slobodu i nezavisnost. I zato danas, u Beogradu, želim jasno da kažem da Srbi nisu mali Rusi, Ukrajinci nisu mali Rusi, Moldavci i Gruzini nikada nisu bili i nikada neće biti mlađa braća Rusa. Dosta poniženja. Mi smo nezavisne države koje naseljavaju evropski narodi. Jednog dana, svi ćemo sigurno postati članice Evropske unije.
- Rusija i dalje, cinično, svakodnevno uništava Ukrajinu, pojačavajući raketne napade na civile i objekte kritične infrastrukture. Samo od početka leta, skoro 80 civila je ubijeno u Kijevu u ruskim napadima, i stotine ljudi je ranjeno. Naš narod svakodnevno strada u Odesi, Harkovu, Sumiju, Zaporožju, Hersonu, Krivom Rogu. Razmere razaranja su ogromne. Kao posledica jednog nedavnog ciljanog napada dronovima na naše najveće nacionalno svetilište, Kijevsko-pečarska lavra, pretrpelo je ozbiljna oštećenja. Pre godinu dana oštećena je i Sofijska katedrala u Kijevu, oba spomenika su pod zaštitom Uneska, zaštitom punom rupa. Drugim rečima, nezaštićeni su. Najnoviji masovni napad na Kijev dogodio se prekjuče, dok sam se pripremao za put u Beograd. U njemu je stradalo skoro 20 naših građana, više od 70 je ranjeno. - Zato danas, ovde, pred vama, tražim vašu dalju podršku, političku, vojnu i humanitarnu. Tražim to u ime ukrajinskog naroda. Tražim to radi obnove pravde...
- Govoreći 5. marta na Evropskoj konferenciji u Kopenhagenu, zapravo je rođena ideja naše saradnje na putu ka Evropskoj uniji. Rekao sam tada da Evropa mora da završi istorijski proces ujedinjenja. Da, iskreno, verujem da sve zemlje koje žele da se pridruže Evropskoj uniji i koje to zaslužuju, treba da postanu njene članice, odnosno svaka od zemalja koju vi predstavljate.
- Verujem da je Evropa neopravdano usporila svoje proširenje. Na kraju krajeva, prošlo je 13 godina otkako je susedna Hrvatska postala nova članica Evropske unije. Nedovršenost evropskog ujedinjenja, rekao bih nedovršenost same Evrope, to šalje pogrešne signale ne samo zemljama koje žele da budu njen prirodni deo, već šalje pogrešne signale i trećim stranama koje su zainteresovane za slabljenje Evrope.
- Zato, novi talas proširenja mora biti što širi i snažniji, kako bi proces stvaranja Evrope konačno bio završen. Evrope koja je ujedinjena i nepodeljiva. Evropa koja je snažna i neranjiva.
- Iskreno želim uspeh svakoj od vaših zemalja na putu evropske integracije. Na tom putu nismo konkurenti, verujte mi, mi smo partneri. Ukrajina je spremna da bude vaš pouzdan partner i odan prijatelj. Zato sam danas ovde. Zato sam došao u Beograd, da vam to iskreno i otvoreno kažem, zaključio je Stefančuk.
Obraćanje predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić: Ova konferencija nije nastala slučajno
Prva se učesnicima obratila predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić koja je naglasila da je ovo prvi put u istoriji da se predsednici parlamenata EU kandidata sastaju u ovakvom formatu.
- Ova konferencija nije nastala slučajno, naglasila je Brnabić, koja je dodala da se ne okupljamo zato što smo isti nego zato šro verujemo da možemo da budemo jedni drugima partneri i da razmenjujemo iskustva.
- Zahvaljujemo predsedniku Vučiću na podršci ovoj inicijativi!, rekla je Brnabić koja se pre toga zahvalila predsedniku ukrajinskog parlamenta Ruslanu Stefančuku.
- Pre svega želim svim našim gostima da poželim dobrodošlicu u Beograd, u našu Srbiju. Meni je zaista velika čast što danas, zajedno sa predsednikom Vrhovne Rade Ukrajine, Ruslanom Stefančukom, imam priliku da otvorim inauguralnu konferenciju predsednika parlamenta država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
- Ovo nije, ili se ja bar nadam, da neće biti samo još jedna u nizu međunarodnih konferencija. Nadam se da mi danas postavljamo temelje jednog potpuno novog formata saradnje među našim parlamentima, parlamentima država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. I važno mi je da istaknem da je ovo prvi put ikada da predsednici parlamenta država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji pokreću zajedničku inicijativu za uspostavljanje redovnog formata saradnje. Mislim da je ovo izuzetno snažna poruka političke zrelosti, odgovornosti i spremnosti da, pored, naravno, podrazumeva se, sopstvenih reformi u našim zemljama, gradimo i međusobno partnerstvo.|
- Ova konferencija nije nastala slučajno, ona je plod i rezultat dugotrajnog dijaloga i promišljanja, i zajedničkog uverenja da parlamenti imaju odgovornost da preuzmu aktivniju ulogu u jačanju saradnje među državama kandidatima. Bliža saradnja država kandidata predstavlja važan doprinos procesu evropskih integracija, i upravo je to cilj koji smo zajednički postavili, i to je cilj inicijative koju smo pokrenuli mi, pre svega kao Narodna skupština Republike Srbije i Vrhovna Rada Ukrajine, i velika zahvalnost svim ostalim parlamentima što su prihvatili i pridružili se ovoj inicijativi. Naše države nalaze se u različitim fazama procesa pristupanja, mi imamo različita iskustva, što je prirodno i normalno. Suočavamo se sa različitim izazovima, suočavamo se sa veoma različitim političkim okolnostima, i upravo zato ova konferencija ima poseban značaj. Mi se ne okupljamo zato što smo isti, već se okupljamo zato što verujemo da možemo da budemo jedni drugima partneri, da možemo da budemo jedni drugima podrška, i da možemo da učimo jedni od drugih i razmenjujemo iskustva.
- Parlamenti nisu samo institucije koje usvajaju zakone; oni su mesto, prvenstveno mesto demokratskog dijaloga, mesto političke odgovornosti i mesto gde reforme dobijaju svoj demokratski legitimitet. Bez snažnih parlamenta nema snažnih demokratskih institucija, a bez snažnih institucija nema uspešnih evropskih integracija. I meni je posebno drago, kao što možete da zamislite, što upravo iz Beograda, iz Srbije, danas započinjemo ovaj novi format saradnje kao zajedničku inicijativu Srbije i Ukrajine. I naš cilj, ponavljam, nije samo da danas razgovaramo; naš cilj je da uspostavimo saradnju koja će trajati, da se okupljamo redovno, da razmenjujemo iskustva i da pokrećemo zajedničke inicijative, i podrazumeva se takođe zajedničke inicijative ka partnerima u Evropskoj uniji, da izgradimo trajnu mrežu saradnje predsednika parlamenta država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ja želim, na početku ove konferencije, da posebno zahvalim predsedniku Vrhovne Rade Ukrajine, Ruslanu Stefanjuku, na partnerstvu i odličnoj saradnji u pokretanju ove inicijative, i da takođe od sveg srca zahvalim našem predsedniku, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, na podršci ovoj inicijativi, zaista od samog početka, kada smo prvi put pričali o ovome, i što je prihvatio da svojim obraćanjem uveliča otvaranje današnje konferencije, zaključila je Brnabić otvorivši konferenciju.
Kurir.rs