STIGLO UPOZORENJE IZ NATO DRŽAVE: Putin odmah posle izbora povlači radikalan potez, Ukrajina ima dva meseca da završi rat?!
Dodajte Kurir u vaš Google izborČeški predsednik Petr Pavel ocenio je da Ukrajina ima još oko dva meseca da obnovi mirovne pregovore sa Rusijom, upozorivši da bi nakon parlamentarnih izbora u Rusiji, zakazanih za 20. septembar, predsednik Vladimir Putin mogao da proglasi opštu mobilizaciju i dodatno eskalira rat.
- Verujem da još postoji prilika da nastavimo da vršimo pritisak i Rusiji pošaljemo jasnu poruku da smo spremni za početak pregovora - rekao je penzionisani general i bivši predsednik Vojnog komiteta NATO-a u intervjuu za britanski "Telegraf", datom tokom nedavno završenog samita NATO-a u Ankari.
- Rusija će u septembru održati parlamentarne izbore. Predsednik Putin teško da će proglasiti mobilizaciju pre njih, ali nakon izbora prostor za takav potez biće znatno veći - dodao je.
Mobilizacija bi mogla da izazove nezadovoljstvo u Rusiji
Pavel smatra da bi opšta mobilizacija bila veoma nepopularna među ruskim građanima i da saveznici zato moraju da iskoriste sadašnji trenutak kako bi pojačali pritisak na Moskvu i primorali je na mirovne pregovore.
- Rusija se trenutno suočava sa brojnim unutrašnjim problemima i izazovima. Javno mnjenje se sve više okreće protiv rata. Predsedniku Putinu biće sve teže da održi unutrašnju stabilnost, a ukoliko se pritisak nastavi i Ukrajina nastavi uspešno da pogađa ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, stvoriće se uslovi u kojima će Rusija biti spremnija na pregovore - rekao je češki predsednik.
NATO mora da nastavi pritisak
Kako podseća "Telegraf", ukrajinski dronovi su tokom proteklog meseca pogodili Moskvu, napali ruske tankere koji su pokušavali da dopreme gorivo na Krim i izazvali požar u velikoj rafineriji nafte u zapadnom Sibiru.
Pavel smatra da NATO mora da nastavi da pruža vojnu pomoć Ukrajini i da istovremeno diplomatskim pritiskom ubedi Rusiju da nema drugo rešenje osim pregovora.
- Moramo nastaviti odlučno da delujemo, dati Ukrajini sve što joj je potrebno za uspešnu odbranu i iskoristiti sva diplomatska sredstva kako bismo ubedili Rusiju da jedino pregovorima može nešto da postigne, dok nastavkom rata samo gubi - poručio je.
Pad podrške Putinu i problemi sa gorivom
Prema navodima lista, ruski predsednik se poslednjih meseci u velikoj meri izolovao kako bi izbegao suočavanje sa posledicama ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu.
Iako istraživanja javnog mnjenja koja sprovode institucije bliske Kremlju i dalje pokazuju da većina građana podržava Putina, njegova popularnost pala je na 69 odsto, što je najniži nivo od početka rata u februaru 2022. godine.
Napadi ukrajinskih dronova na Moskvu, njenu okolinu i Krim doveli su do nestašica goriva, dugih redova na benzinskim pumpama i sve većeg nezadovoljstva građana, zbog čega su zabeleženi i fizički sukobi ispred pojedinih benzinskih stanica.
NATO povećava podršku protivvazdušnoj odbrani Ukrajine
Jedna od glavnih tema samita NATO-a u Ankari bila je isporuka dodatnih raketa za protivvazdušnu odbranu Ukrajine kako bi se efikasnije suprotstavila ruskim balističkim projektilima.
Pavel je rekao da su predstavljeni konkretni predlozi, uključujući norveški plan za nabavku dodatnih raketa zemlja–vazduh za Kijev.
U vreme razgovora sa češkim predsednikom, američki predsednik Donald Tramp sastajao se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Prema pisanju "Telegrafa", Tramp je pristao da Kijevu ustupi tehničku dokumentaciju koja bi omogućila proizvodnju sopstvenih presretačkih raketa za američki sistem protivvazdušne odbrane Patriot.
Potrebno povećati proizvodnju raketa
Pavel je istakao da ratovi u Ukrajini i Iranu pokazuju koliko je važno značajno povećati proizvodnju raketa za protivvazdušnu odbranu.
- NATO trenutno objedinjuje potrebe svih država članica kako bi odbrambenoj industriji pružio jasniju sliku buduće proizvodnje i dugoročnih potreba. Ono što je potpuno jasno jeste da potražnja daleko prevazilazi postojeće proizvodne kapacitete - rekao je.
Predložena "odbrambena strategija 3.0"
Češki predsednik predstavio je i ideju "Odbrambene strategije 3.0" za NATO. Prema tom konceptu, članice Saveza trebalo bi da održavaju tridesetodnevne zalihe jeftinijeg naoružanja koje može dugo da se skladišti, dok bi za skuplje sisteme, poput raketa dugog dometa i presretača, trebalo unapred obezbediti proizvodne kapacitete i finansiranje kako bi industrija mogla da poveća proizvodnju praktično preko noći.
Govoreći o mogućem evropskom nuklearnom kišobranu, o kojem Češka razgovara sa Francuskom, Pavel je naglasio da se ne sme stvoriti pogrešan utisak o značaju tih razgovora.
- Nuklearna politika NATO-a ostaje nepromenjena. Iz poruka Sjedinjenih Američkih Država jasno proizlazi da Evropa treba da preuzme veću odgovornost za svoju konvencionalnu odbranu, dok nuklearno odvraćanje i dalje ostaje u rukama SAD, koje štite sve saveznike - zaključio je Pavel.
(Kurir.rs/The Telegraph/Jutarnji.hr)