NEĆU DA UVREDIM I PONIZIM RIVALA! NE VOLIM TO! RANIJE JE NAS MMA BORCE BIO GLAS DA SMO ULIČARI I KLOŠARI: Todorović govori o "treš-toku" i predrasudama
Dodajte Kurir u vaš Google izborDuško Todorović, jedan od najboljih srpskih MMA boraca i član elitne UFC organizacije punih sedam godina, miran je, kulturan, odmeren i staložen momak.
Mnogi MMA borci u svetu, ali i kod nas koriste razne načine da privuku pažnju na sebe. Najviše kroz potcenjivanje i omalovažavanje protivnika. Duško Todorović nije takav, on je sušta suprotnost i ne pali se na takve tričarije i nevažne stvari.
Volim da budem mentor mladima
O tom fenomenu u ovom sportu, ali i o svom privatnom životu, korenima i poreklu, patriotizmu, hobijima, pomoći mladim borcima, školi, porodici i ostalim intimnim stvarima Duško Todorović govori za Kurir u drugom delu velikog intervjua nedelje.
Čuo sam iz prve ruke da volite da pomognete mladim borcima, da se spustite na njihov nivo i udelite korisne savete. Nije to baš tipično za MMA, zar ne?
- Iskreno, iskustvo koje sam imao ljudi su i meni pomagali i ukazivali kad bih pogrešio. Mnogo je važno kad imaš mentorsku pomoć. Eto, u klubu "Sekutor" gde sam trenirao, glavni trener Jovan Milićević je uvek ispravljao sve što bi mislio da radim pogrešno. Bio je veliki autoritet, figura čija se reč sluša i prati. Ja sam njega uvek slušao, pa je to prešlo nekako i na mene. I ja sam počeo da ispravljam druge, ukazujem na greške... Ne mislim da je to nešto posebno, već da to treba raditi. Uvek ću da pomognem i priđem, ako vidim da neko nešto radi kako ne bi trebalo. Uvel ću da skrenem pažnju. Što se sparinga tiče, svi pomisle da to mora biti tuča - govori za Kurir Duško Todorović, zastaje, pa nastavlja:
- Evo, primera iz životinjskog carstva. Kako lavovi uče da love? Ne idu oni kao bebe da kolju plen, već kroz igru uče ono što će im biti korisno kroz par godina. Tako i ovo. Trening treba da bude nešto što ćeš da shvatiš kao igru u kojoj nema kazne, u borbi nećeš da probaš nešto novo, jer ako probaš izgubićeš meč. U borbi od A do B ideš pravom linijom, nema izmišljanja tople vode. Na treningu treba da probaš. Sparing treba da bude ono što će tebe i tvog partnera da digne na viši nivo. Tako gledam na ovaj sport i zato mislim da sam se zadržao dugo na strunjači.
Svaka borba je živa stvar
Zašto radite toliko stend-ap, kad ste majstor za borbu u parteru i brazilskoj džiju-džici?
- Mislim da nisam dovoljno pokazao u odnosu na ono što zaista mogu. Borba nije gde ja odlučujem, šta će se desiti. Pita se i onaj drugi. Od početka do finiša gledam da dođem što kraćim putem, što direktnije. Opet, borba je živa stvar, ne mogu da kažem desiće se to i to i tako će biti. Teško je nekada i reagovati... Poslednju borbu sam radio bez kolena i borbe i uspeo da je završim kako treba. Mi uvek imamo taktiku koju spremimo, ali više kao odgovore na neke rivalove dobre stvari i neke napade koje on radi loše, a koje mi probamo da iskoristimo. Ali, ne možeš bilo šta da preodrediš. MMA je nepredvidiv, iks puta se desilo ono što nije mogao ni da pomisli. Dešavalo se da rvači pobede nokautom protivnika koji je vrsni udarač. Paradoks, ali se dešava.
Vi ste miran i odmeren borac, kulturan. Kako gledate na hajp koji prave drugi borci, što u UFC, što na domaćoj sceni?
- Čast izuzecima, ali dosta mojih prijatelja i kolega predstavljaju ovaj sport na dobar način. Što se tiče "treš-toka" i pravljenja hajpa pomoću toga, nisam za to! Ne sviđa mi se u kom je to sve pravcu otišlo. Postalo je više da ja tebe uvredim, ponizim... Ima ljudi koji imaju harizmu, koji znaju na zanimljiv i originalan način nasamare protivnika. Sećam se Muhameda Alija, koji je recitovao pesmice. Bio je zanimljiv, dao protivniku poruku, a nije ga vređao, niti omalovažavao njegovu porodicu... Tako da sa te strane, mislim da je to ružno. Dosta ljudi koji to nemaju u sebi, rade to na silu, pa sve izgleda lažno i smešno. I opet stavlja mrlju na naš sport.
Preko uvreda se ne može do slave
- Ja sam roditelj, i pazi da ti dete poželi da trenira MMA, a ti ništa ne znaš o ovom sportu, odeš na gugl ili jutjub i vidiš prozivanje, pljuvanje, vređanje... Mislim... Neću pustiti dete tamo, već ću ga dati na rvanje, džiju-džicu, boks, kik-boks... Sa te strane, to je pogubno, kod nas je MMA napredovao i trebalo bi bazu da ojačamo normalnim ponašanjem, dok to ne ode u šoubiznis, gde neki na taj način privlače pažnju.
- Opet, ja sam u "Sekutoru" trenirao kod Jovana Milićevića, on nam je bio glavni trener. Nikada nam nije dao podstrek da se tako ponašamo. Vaspitanje se stiče kod kuće, ali dosta vremena provodimo i u klubu. I veoma je bitno ko je tu mentor, jer se dete i tu odgaja. Imao sam sreće kod kuće, ali na strunjači kao dete. Drago mi je da je tako. Ne bih voleo da sam na neki drugi način došao do slave. Ovo je pravi put da se predstavi sport, ali i ja kao ličnost i borac. Cela priča treba da se predstavi u borilištu, sve što imaš kaži tu, pre borbe budi sportista pre svega.
Dranje, vrištanje, psovanje ni pod razno
Nikada niste dali nijednu neodmerenu izjavu, uvek ste cenili i poštovali protivnike. Kako vi otrpite omalovažavanja?
- Iskreno nije bilo dosad rivala koji su mi tako nešto radili. Sve je bilo kulturno, sportski i odmereno. Eto, možda ovaj poslednji protivnik Hoze Medina... Na merenju, pravio je neke akrobacije, drao se, vrištao... I glavni mečmejker Šon Šelbi me je pogledao, pa ja njega - u fazonu šta radi ova budala? Ali, to je on. Da li je imao neku potrebu da se tako pokaže, ili je imao pritisak i nesigurnost? Ne znam.
Za vas kažu da ste patriota, ali u pravom smislu te reči. Šta za vas predstavlja kada čuje srpsku himnu, vidite srpsku zastavu i grb?
- Svaki borac, ne samo srpski, treba pre svega da bude sportista i da to ističe u prvi plan. Kod nas je specifična situacija, kad sam počinjao da treniram MMA je bio na niskim granama. Važile su razne predrasude, tipa ako si MMA borac, da si klošar, uličar, mangup, polukrimos... Mediji nam nisu bili naklonjeni, jer se desilo par situacija da je neko, ko je prošao pored nape sale napravio nešto, da bi osvanuli naslovi tipa "MMA borac napravio to i to"...
Iz Srbije mogu sve
- Svako ko bi me pitao čime se baviš, ja mu kažem, a on - uh, nemoj to. Trebalo je vremena da se stekne neki drugi narativ, da MMA sport ne treba tako da se gleda. Mi smo sportisti i deca koja ovde treniraju nemaju vremena da troše energiju na neke aktivnosti koji nisu baš normalne. Ružna predrasuda je važila za naš sport.
- Malo sam i odlutao od pitanja, ali morao sam to da kažem. Meni je drago da predstavljam Srbiju. Uvek je važilo da ne možeš ovde da se spremiš, da su ovde loši treneri... To nije bila istina. Zato mi je bila želja da pokažemo da odavde, iz Srbije možemo sve. I zato mi je uvek stalo da pokažem ko sam, šta sam, odakle dolazim... Volim Srbiju! Ovde živim, ovde mi je porodica i ovde možemo da napravimo uspeh, a ne da idemo na kraj sveta. I ovde imamo vrhunske stručnjak sa kojima može da se radi.
Beg od rata
Možete li nam reći nešto o svojim korenima i kako ste počeli da trenirate MMA?
- Rođen sam u Kotoru, ali sam samo tada bio u tom gradu. Živeli smo u Herceg Novom, bežali od rata. Ćale je bio vojno lice, on i majka su gledali da se sklone od haosa. Detinjstvo sam proveo tamo, trenirao karate, košarku, fudbal... Jedno vreme sam trenirao i plivanje. Kada je sestra upisala fakultet prešli smo u Beograd. Tu sam počeo da treniram tekvondo, imao sam sedam godina. U tom sportu sam ostao devet godina. Slučajno sam saznao za MMA i poželeo da odem. Video sam letak, otišao na trening sa ocem i tako počeo. Bilo mi je uzbudljivo i zanimljivo, da nije tako ne bi ni ostao.
Kako vaša porodica gleda na to što ste MMA borac?
- Nije im lako, ni prijatno. Roditelji su me uvek podržavali i da nije njihove podrške, ništa ne bih napravio. Uvek su bili uz mene. Meni je teže, kad budem u uglu nekom prijatelju, nego da sam ja u borbi. Pojede me tenzija i pritisak, pa mogu da pomislim kako je njima kad vide mene u meču. Ali, šta da se radi. To mora tako, izgleda.
Ko vam je uzor u sportu?
- Kad sam bio mali, kad sam počinjao MMA svakako Fedor Jemajlanenko, pre toga u tekvondu neki naši momci koji su pravili rezultate. Danas, mene fasciniraju rezultati i sve što čini jeste Novak Đoković. Čovek je u lepim godinama, a izlazi na kraj sa najboljim mladim igračima. I dalje je u vrhu. kad vidiš šta je on sve uradio i kako se nosi sa svim tim, Novak je dobar primer za mlade naraštaje. Da vide kako treba da se radi, ali i poruka nama sportistima da se i u zrelim godinama mogu postizati zreli rezultati.
Sin je moj centar sveta
Šta volite da radite u slobodno vreme, imate li hobije?
- Do pre nekoliko godina van treninga voleo sam igrice. Zatim šetnje sa psom i naravno porodica. Sada, imam dete, ima sina i provodim sa njim najviše vremena, koliko god mogu. Još malo će napuniti tri godine. U Beogradu radim pripreme i to je veoma bitno, jer mogu da budem sa njim. Ne znam da li bih hteo da biram, ili, ili... Gledam da dobijem ono što hoću. Želim da se dobro spremim za meč, ali i da budem sa detetom i porodicom. Drago mi je što uspevam da i jedno i drugo držim na nivou koji želim. Van treninga ja sam najobičniji lik. Ne bih imao da izdvojim bilo šta spektakularno, zanimljivo, ili ne znam šta... (smeh)
Koje obrazovanje imate van sporta i koliko je to važno?
- Meni je sport sve i samo se time bavim. Edukujem se u svom polju, učim svaki dan nešto novo. I to je specifično za ono čime se bavim. Dosta prijatelja iz škole sam uspeo da odvučem na strunjaču, neki od njih se i danas time bave. To su lepe stvari. U tom ranijem dobu nemamo pritiske i osnovu treba ispuniti školom, osnovna i srednja obavezno, fakultet ko želi. Ja sam to više uradio da mojima bude lakše. Od starta sam znao da ovim želim da se bavim, maštao o tome, ali fakultet sam zbog njih odradio i kada sam diplomriao pao mi je teret. Imam diplomu fakulteta za informacione tehnologije, ali ne vidim se u tome.
Kafić, restoran - nema šanse
Kako ocenjujete ogromnu popularnost MMA sporta u Srbiji?
- Ima mnogo faktora. Fudbal, košarka i MMA! Mi smo za ovaj UFC događaj 1. avgusta karte rasprodali za pola sata. I to mnogo govori. Ljudi žele da to vide, što je samo po sebi pokazatelj koliko je MMA eksplodirao. I tek će. Ovo je tek na 50 odsto. Ima mnogo potencijala kod nas, a i šire, da to ode na veći nivo.
Gde vidi Duško sebe kada bude završio karijeru? Šta će da radi?
- To je goruće pitanje... Svih boraca. Zbog toga smo otvorili klub "Tander top tim". Nema mi smisla, ni logike, kada završim karijeru da otvorim restoran ili kafić. Nije to moje, nisam iz tog filma. Ne znam da li bih to mogao dobro da radim. Najviše smisla ima da se pronađem kao trener. Ono kad smo pričali na početku, da volim da priđem mlađem borcu, ukažem mu na grešku, da se popravi, posavetujem... I kad vidim da to prihvate, osećam se lepo. Volim na taj način da pomognem ljudima. Kad u jednom trenutku okačim rukavice o klin, logično je da se oprobam u trenerskom poslu, kao bivši UFC borac. Da svoje iskustvo, vrednosti kojima se mene učili treneri, prenesem na mlade naraštaje - zaključio je Duško Todorović.