Rikardo je živeo na Karibima sa 19 sestara i braće, a onda je došao u Beograd i zaljubio se u Srpkinju Unu: Bio sam u šoku kada je ustala i počela da lomi čaše
Dodajte Kurir u vaš Google izborMalo ko bi pomislio da će mladić sa karipskog ostrva Grenada, koji je odrastao uz čak 19 braće i sestara, jednog dana Srbiju nazivati svojom drugom kućom. Upravo to dogodilo se Rikardu Delvinu Noel, koji je zahvaljujući stipendiji stigao u Srbiju i u Beograd pronašao ljubav, osnovao život i danas se uspešno bavi krojenjem, fotografijom i modelingom.
Gostujući u emisiji "Puls Srbije", Rikardo je ispričao kako je sudbina potpuno promenila njegove planove, ali i zašto danas ne može da zamisli život daleko od Srbije.
Stipendija ga dovela u Srbiju
Rikardo priznaje da o Srbiji gotovo ništa nije znao pre nego što je dobio stipendiju. Čak je, kaže, bio nadomak odlaska u Maroko, ali su se okolnosti u poslednjem trenutku promenile.
- Pre nego što sam dobio stipendiju za Srbiju znao sam samo da postoji, jer je moj najbolji drug već studirao ovde. Iskreno, on me je čak odgovarao da dođem, jer je govorio koliko je jezik težak i koliko mu je bilo naporno na fakultetu. U međuvremenu sam dobio stipendiju za Maroko, pa je ona propala i na kraju me je sudbina bukvalno dovela u Srbiju. Danas, kada pogledam unazad, mislim da je sve trebalo baš tako da se dogodi, ispričao je Rikardo.
Prvi susret sa Beogradom pamti do detalja.
- Kada sam sleteo bilo je veoma hladno, a ja dolazim iz tropskog kraja i nisam bio spreman za takvu zimu. Sećam se da je bio mrak, video sam svetla grada i sve mi je izgledalo lepo.
Ali pre toga, na aerodromu u Engleskoj, žena koja je radila na šalteru čula je da putujem za Srbiju, otišla po kolege i svi su me gledali. U tom trenutku sam se zapitao gde zapravo idem. Međutim, čim sam stigao, shvatio sam da je stvarnost potpuno drugačija od onoga što su ljudi zamišljali.
Sneg ga oduševio, a lomljenje čaša potpuno iznenadilo
Prvu pravu zimu i sneg doživeo je upravo u Srbiji, a taj prizor, kaže, nikada neće zaboraviti.
- Živeo sam tada na Avali i bilo je veoma hladno. Kada je krenuo prvi sneg, izašao sam napolje kao malo dete. Jedno je kada sneg gledate na televiziji, a sasvim drugo kada ga prvi put doživite uživo. Bio sam oduševljen. Međutim, kada je počeo da se topi, tada sam shvatio da ipak nisam ljubitelj zime. Dok pada sneg, prelepo je, ali sve posle toga nije za mene, kroz osmeh je ispričao Rikardo.
Ipak, nisu ga iznenadile samo vremenske prilike.
- Sećam se jednog dočeka kada je moja sadašnja supruga, tada devojka, sa društvom počela da lomi čaše. Bio sam potpuno u šoku i pitao sam šta rade. Govorio sam im da prestanu, a oni su se samo smejali i rekli da je to običaj kada se slavi. To mi je tada bilo potpuno neverovatno, prisetio se.
Srpski naučio na pijaci
Iako srpski važi za jedan od najtežih jezika, Rikardo danas govori gotovo bez greške. Najveći problem, priznaje, predstavljali su mu padeži.
- Kada sam tek počeo da učim, padeži su bili nešto što nikako nisam mogao da razumem. Profesori su pokušavali da objasne, ali meni jednostavno nije ulazilo u glavu. Na kraju su mi drugarice bukvalno pomagale pred ispite i tada sam polako počeo da shvatam kako sve funkcioniše. U početku su mi najteže reči bile "menjačnica" i "pljeskavica". Drugarica mi je rekla da moram da znam te dve reči - jednu da mogu da zamenim novac, a drugu da mogu da jedem, ispričao je kroz osmeh.
Najveću pomoć, međutim, dobio je od ljudi koje je svakodnevno sretao.
- Moj otac je poljoprivrednik i odrastao sam na pijaci, zato sam i ovde često odlazio na pijacu na Banjici.Čim bih rekao "dobro jutro", ljudi bi se oduševili što pričam srpski. Nisu mi se smejali kada pogrešim, već su me ispravljali i ohrabrivali da nastavim. Tu sam stekao sigurnost da pričam, naučio sam nazive voća, povrća i mnoge svakodnevne izraze. Mislim da sam upravo među ljudima najviše naučio srpski jezik, rekao je.
Ljubav ga zauvek vezala za Srbiju
Posebno mesto u njegovoj priči zauzima upoznavanje supruge Une, sa kojom je danas u srećnom braku.
- Svirao sam bas gitaru kada je ona ušla u prostoriju. Imala je plavu kosu i bukvalno sam zaboravio šta treba da sviram. Svi iz benda su primetili da nešto nije u redu. Posle nastupa sam skupio hrabrost, prišao joj i rekao: "Ćao, ja sam Delvin." Od tog trenutka smo počeli da se družimo, a danas smo gotovo deset godina zajedno. Zato uvek kažem da mi je Srbija dala mnogo više nego što sam ikada mogao da očekujem, rekao je Rikardo, a na pitanje gde su lepše žene nije imao dilemu.
"U Srbiji", odgovorio je uz smeh.
Danas radi kao krojač, modni fotograf, model, a povremeno i glumac. Njegov cilj je da ljudima koji ne mogu da pronađu odgovarajuću garderobu u standardnim konfekcijskim veličinama omogući odeću krojenu baš po njihovoj meri.
Iako planira da češće posećuje rodnu Grenadu, poručuje da svoju budućnost vidi upravo u Srbiji.
- Plan mi je da održavam vezu između Grenade i Srbije, ali ostajem ovde. Srbija je moja druga kuća i ovde se osećam kao kod svoje porodice., zaključio je Rikardo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs