SAD I IRAN NA IVICI VEĆEG SUKOBA! Stručnjaci analizirali koliko je realan kopneni rat i šta čeka Bliski istok u narednom periodu
Dodajte Kurir u vaš Google izborDok Vašington pojačava vojne aktivnosti i traži dodatnih 67 milijardi dolara za pokrivanje troškova sukoba, Iran poručuje da je u "ratu punih razmera" sa SAD-om. Stručnjaci upozoravaju da bi eventualna kopnena operacija mogla da otvori vrata mnogo većoj regionalnoj eskalaciji, ali i da bi ekonomski pritisci mogli da budu ključni faktor za budući razvoj situacije.
Kopnena ofanziva na Iran bila bi izuzetno rizična
Komentarišući najave o mogućoj američkoj kopnenoj operaciji protiv Irana, Nikola Vujinović ocenio je da je takav scenario za sada više sredstvo pritiska i političke poruke nego realan vojni plan.
- Mislim da je to sada sve na nivou priče i jednog promotivnog delovanja, i sa jedne i sa druge strane. Geografski položaj Irana i njegove odlike su toliko teške za jednu kopnenu ofanzivu da bi bilo potrebno na milione vojnika Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika da bi uopšte mogli da razmišljaju o takvoj operaciji. Imajući u vidu da je do izbora u Americi ostalo svega nekoliko meseci, teško je zamisliti da će milioni Amerikanaca biti mobilisani i poslati na Bliski istok - rekao je Vujinović.
On je podsetio da su slični pokušaji SAD u prošlosti pokazali koliko takvi ratovi mogu da budu dugotrajni i komplikovani.
- Videli smo iskustva iz Iraka i Avganistana. Problem kod Irana je što bi svaka kopnena operacija bila izuzetno zahtevna. Takođe, ne verujem da bi se ni Iran odlučio na kopneni napad, jer bi time izgubio ono što mu je trenutno najvažnije, a to je pozicija žrtve agresije. Ukoliko bi Iran napao neku drugu državu, onda bi on postao agresor i pitanje je kako bi međunarodna zajednica reagovala - objasnio je on.
Prema njegovim rečima, mnogo realniji scenario jeste aktiviranje saveznika Irana u regionu.
- Ono što očekujem, ako govorimo o nekoj mogućoj eskalaciji, jeste aktivacija šiitskih milicija. Imamo situaciju u Iraku, imamo Hute koji žele da se uključe, imamo Hamas koji je izabrao novo rukovodstvo i pokazuje spremnost za dalju eskalaciju, kao i Hezbolah koji je u otvorenom sukobu sa Izraelom. Dakle, ne mora Iran direktno da uđe u rat, postoje različiti akteri koji mogu da prošire ovaj sukob - rekao je Vujinović.
Pentagon nije pred bankrotom, ali SAD računa na dugi rat
Govoreći o zahtevu Pentagona za dodatnih 67 milijardi dolara, Vujinović je odbacio tvrdnje da je američka vojska pred finansijskim slomom.
- Pentagon nije na ivici bankrota. Vojni budžet Sjedinjenih Američkih Država je ogroman, on je oko 1.000 milijardi dolara. Problem nije u tome što nema novca, već u tome što novac za ovu konkretnu operaciju protiv Irana nije bio predviđen, jer je do sukoba došlo neočekivano - rekao je on.
Kako je dodao, sama visina traženog iznosa pokazuje da američka administracija ne računa na brz završetak sukoba.
- Kada uzmete da je rečeno da je za prvih nekoliko meseci borbi potrošeno oko 37,5 milijardi dolara, a sada se traži još 67 milijardi, to govori da se predviđa višemesečno ratovanje. Možda je deo toga politička trgovina između administracije i Kongresa, ali ono što je važno jeste da rukovodstvo Trampove administracije očigledno ne očekuje skori kraj ovog sukoba - ocenio je Vujinović.
Tramp želi brza rešenja, ali Bliski istok ne funkcioniše tako
Dr Ivana Alkalaj govorila je o politici Donalda Trampa i njegovom pristupu međunarodnim krizama, navodeći da američki predsednik pokušava da sukobe rešava brzo.
- Ono što odlikuje ovu administraciju predsednika Donalda Trampa jeste njegova sposobnost i želja da napravi neke brze operacije i da svi ratovi koje započne dođu do brzih rezultata. On vodi Sjedinjene Američke Države kao jednu poslovnu firmu, usmeren je na ekonomiju i ono što je najbolje za SAD. Ako se to poklopi sa interesima drugih država, onda su partneri, a ako se ne poklopi, onda svako ide svojim putem - rekla je Alkalaj.
Ona je navela da se, prema njenom mišljenju, ne može očekivati klasična kopnena invazija na Iran.
- Ne verujem da ćemo videti kopnenu invaziju, jer Tramp nema interes da pravi još jedan veliki i dugotrajan rat na Bliskom istoku. Njegov cilj je da izvrši pritisak i da napravi dogovore koji će odgovarati interesima SAD-a - rekla je ona.
Prema njenim rečima, dok javnost prati bombardovanja, Tramp istovremeno vodi širu regionalnu politiku.
- Predsednik Tramp u međuvremenu pravi jedan zaokružen Bliski istok. Pokušava da ujedini države koje će se distancirati od Irana, da napravi nove energetske pravce, naftovode i gasovode, kako bi Iran izgubio mogućnost da preko ključnih tačaka utiče na region - navela je Alkalaj.
Sagovornici su se osvrnuli i na ekonomske posledice sukoba. Vujinović je istakao da obe strane imaju svoje slabosti, ali da je razlika u političkom sistemu ogromna.
- Ekonomska situacija u Iranu je pre svega posledica višedecenijskih sankcija. Ogromna količina novca je zamrznuta, ogromne količine nafte ne mogu da se prodaju i to ima veliki uticaj na svakodnevni život građana. Iran ima mnogo širi prostor za eskalaciju, jer je decenijama navikao da trpi pritiske - rekao je on.
Kako je dodao, situacija u SAD je drugačija jer građani direktno utiču na političke odluke.
- U Sjedinjenim Američkim Državama građanin može da promeni političko rukovodstvo zbog ekonomske situacije. Cena goriva i standard života imaju ogroman uticaj na politiku. Ako se poveća cena goriva, to direktno udara na kućni budžet i politički pritisak raste - objasnio je Vujinović.
Odnosi SAD i Izraela ostaju jaki, ali postoje razlike
Komentarišući odnos Vašingtona i Tel Aviva, Vujinović je istakao da je savez SAD-a i Izraela i dalje čvrst, ali da postoje razlike u pristupu.
- Odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela su nedodirljivi. Oni će uvek biti dobri. Pitanje je samo koliko američka administracija može da utiče na izraelsku da ne radi potpuno samostalno ono što misli da treba - rekao je on.
Kako je naveo, moguće je da će najveću opasnost predstavljati ne direktan napad Irana, već aktivnosti proiranskih grupa.
- Izvesnija je eskalacija kopnena od strane šiitskih milicija nego direktno od SAD ili Irana. Postoje grupe koje mogu pokušati da napadnu američke interese u regionu, posebno u Iraku, Kuvajtu i Bahreinu - rekao je Vujinović.
Dr Ivana Alkalaj ocenila je da zemlje Zaliva sada moraju da biraju bezbednosni pravac.
- Države Golfa su podnele najveću žrtvu ovog rata. Veliki broj raketa je pao upravo na njihovu teritoriju. Sada se menja slika odnosa prema Izraelu i SAD-u. Ujedinjeni Arapski Emirati su, recimo, razvili veoma ozbiljnu saradnju sa Izraelom i mislim da će i druge države morati da odluče pod čijim bezbednosnim kišobranom žele da budu - rekla je Alkalaj.
Ona je dodala da određeni potezi u regionu ipak daju nadu za stabilizaciju.
- Sporazum između Izraela i Libana i vraćanje kontrole libanskoj vojsci može biti svetla tačka. Izrael nema pretenziju da uzima teritorije, već da zaštiti svoju državu i svoje stanovništvo. Ako se takvi dogovori nastave, postoji mogućnost da se situacija dugoročno stabilizuje - zaključila je Alkalaj.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs