ZAŠTO SU FIFA I UEFA U RATU? Sve je počelo zbog jedne odluke - prešli su crveni liniju s potezom koji nije smeo da se dogodi!
Dodajte Kurir u vaš Google izborFudbal već dugo nije samo sporedna stvar na svetu, ali događaji kojima prisustvujemo u poslednje vreme prete da zauvek promene sliku najvažnije sporedne stvari na planeti.
Višegodišnje tiho nezadovoljstvo, političke igrice i borba za prevlast između Ciriha i Niona prerasli su u otvoreni rat.
Kada su se vodeći ljudi FIFA i UEFA konačno razotkrili, postalo je jasno: fudbal se više ne nalazi na ivici sukoba — on se nalazi usred ustavne i finansijske krize kakva nije viđena u istoriji sporta.
Povod koji je prelilo čašu
Direktan okidač za najnoviju eksploziju bio je potez koji su u Nionu doživeli kao nepravdu bez presedana. Predsednik FIFA, Đani Infantino, počeo je da gura plan o stvaranju posebne komercijalne podružnice procenjene na nevjerovatnih 17,5 do 20 milijardi dolara, sa ciljem da privatnim investitorima proda manjinske udele u pravima na Svetsko prvenstvo.
Ulazak američkih investicionih fondova i bankarskih giganata poput JPMorgan-a u sam vrh svetskog fudbala trebalo je FIFA da obezbedi brz priliv od preko 10 milijardi dolara za navodni „globalni razvoj“. Za UEFA i njenog predsednika Aleksandera Čeferina, to je bila crvena linija. Poruka iz Niona bila je direktna i bez uvijanja: Svetsko prvenstvo nije privatna imovina Đanija Infantina da bi ga prodavao na berzi, a duša i upravljanje igrom ne smeju biti predmet tajnih trgovačkih pogodbi.
Zbog čega se zapravo mrze Cirih i Nion?
Ipak, bilo bi pogrešno verovati da je sukob planuo preko noći. Prodaja prava na Mundijal je samo vrh ledenog brega pod kojim već godinama ključa duboko neslaganje oko novca, moći i kalendara.
Priča je počela da puca onog trenutka kada je FIFA odlučila da se direktno umeša u klupski fudbal - teritoriju kojom je UEFA suvereno vladala decenijama. Guranje novog formata Svetskog klupskog prvenstva sa 32 kluba u letnjem terminu direktno je ugrozilo kalendar takmičenja, preopteretilo igrače i stvorilo konkurenciju Ligi šampiona. Odgovor UEFA bio je brutalan u svojoj jednostavnosti: Čeferin je demonstrativno bojkotovao turnir u SAD-u, odbivši da se pojavi čak i na finalnoj utakmici.
Na sve to dodale su se i ranije rane — poput pokušaja FIFA da Mundijal organizuje na svake dve godine, što su Evropa i Južna Amerika zajednički sasekle preteći potpunim bojkotom, ali i nedavni skandali na samom terenu. Odluka FIFA da pod političkim pritikom ublažava kazne i suspenduje crvene kartone tokom Mundijala u Americi, uz vizne skandale i zabrane ulaska za sudije, u očima UEFA definisala je Infantinovu eru kao period „beskrupuloznog merkantilizma“ i opasnog političkog mešanja u sam integritet igre.
Rat za budućnost
Danas se dve najveće organizacije ne slažu gotovo ni oko čega. Dok UEFA generiše milijarde kroz klupska takmičenja i grčevito štiti evropske gigante, FIFA pokušava da iskoristi svoju glasačku mašineriju u Africi, Aziji i Severnoj Americi kako bi preuzela potpunu kontrolu nad globalnim fudbalskim kapitalom.
Evropska kuća fudbala više ne bira sredstva i uveliko traži pravne i političke mehanizme da blokira Infantinove namere, dok se u kuloarima sprema teren za pronalazak protivkandidata koji bi mogao da uzdrma njegovu fotelju.
Ali jedno je sigurno: fudbal je stigao do tačke sa koje nema nazad. Pred nama je borba u kojoj se više ne biraju reči, a u ulogu nije stavljen samo novac, već sama struktura i smisao igre kakvu poznajemo.