TRAMP ISTOG DANA RAZGOVARAO SA ZELENSKIM I NETANJAHUOM! Da li se u Beloj kući kroji nova faza ratova? Stručnjaci analizirali šta se krije iza zatvorenih vrata
Dodajte Kurir u vaš Google izborVašington je juče bio poprište jednog od najvažnijih sastanaka kada je reč o aktuelnim sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku. Američki predsednik Donald Tramp u Beloj kući je, iza zatvorenih vrata, odvojeno razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Dok je Zelenski tražio dodatnu vojnu pomoć, rakete za sisteme Patriot i nastavak vojne saradnje, Netanjahu je pokušao da ubedi Trampa da ne popušta pritisak na Iran.
O tome da li se u Beloj kući pripremaju novi mirovni sporazumi ili ulazak u novu fazu dva velika rata govorilo se u emisiji "Redakcija" kod voditeljke Olje Lazarević, gde su gosti bili prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i profesor na Fakultetu Singidunum, Branimir Đokić, spoljnopolitički analitičar, i Robert Čoban, predsednik Color Press grupe.
Rusija ima prednost na frontu
Profesor Dragan Petrović ocenio je da uprkos novim sastancima u Vašingtonu, rat u Ukrajini još nije ni blizu završetka.
- Ja sam nedavno boravio u Rusiji, bio sam u Sankt Peterburgu i imao priliku da razgovaram sa ljudima iz različitih krugova. Nažalost, moj zaključak je da sporazuma još nema i da će se rat nastaviti. Rusija trenutno ima prednost na frontu. U poslednjih godinu dana zauzela je osam ili devet velikih utvrđenih gradova i položaja, među kojima su Toreck, Časov Jar, Seversk, Mirnograd, Pokrovsk i Konstantinovka. Čak je i bivši hrvatski ministar spoljnih poslova Miro Kovač priznao da ruske snage ne samo da drže Konstantinovku, već su ušle i u susedni grad Druškovku. To pokazuje da ignorisanje realnog stanja na terenu dugoročno ne može dati rezultate - rekao je Petrović.
On smatra da se u ruskim vojnim i političkim krugovima sve više govori o promeni strategije.
- U Rusiji postoji veliko nezadovoljstvo zbog sve učestalijih napada ukrajinskih dronova na rusku teritoriju. Ljudi vide da se ti napadi događaju i smatraju da odgovor mora biti snažniji. U stručnim vojnim krugovima dominira stav da Rusija trenutno ima ogromnu prednost u balističkim raketama, pre svega sistemom Iskander, i da narednih godinu i po dana ima priliku da tu prednost iskoristi pre nego što Ukrajina, uz pomoć Zapada, razvije nove sisteme protivvazdušne odbrane poput Groma-2. Upravo zbog toga smatraju da sada imaju prostor da pojačaju pritisak, jer kasnije takva prednost možda više neće postojati - objasnio je on.
Zelenski bez garancije
Spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić smatra da sastanak Zelenskog i Trampa nije doneo konkretne rezultate, već pre svega političke poruke.
- Zelenski za sada nije dobio nikakvu konkretnu garanciju. Zahtev za raketama Patriot i presretačima nije nov, o tome se govori već dve godine. Ono što jeste novo jeste Trampova najava sa samita NATO-a da bi Ukrajina mogla da dobije dozvolu da proizvodi rakete presretače. Međutim, problem je što ni same Sjedinjene Američke Države nemaju neograničene zalihe tih raketa. Videli smo koliko su se njihove rezerve istrošile tokom sukoba na Bliskom istoku. Zato ostaje pitanje da li će Tramp ispuniti obećanje i koliko brzo bi to moglo da se dogodi - rekao je Đokić.
On smatra da američki predsednik ovim potezima pokušava da izvrši dodatni pritisak na Moskvu.
- Ovo je pre svega politička poruka Vladimiru Putinu. Tramp želi da pokaže da može dodatno da ojača Ukrajinu ukoliko ne dođe do ozbiljnih pregovora o miru. On i dalje želi da rat završi dogovorom sa Putinom i ne želi novu eskalaciju, ali istovremeno pokazuje da ima instrumente kojima može da pojača pritisak. Amerikanci su, čini mi se, pri kraju strpljenja kada je reč o ruskom odugovlačenju pregovora - ocenio je.
Đokić je posebno ukazao na činjenicu da Ukrajina više nije samo primalac vojne pomoći.
- Danas je Ukrajina postala jedan od najvažnijih vojno-tehnoloških centara u Evropi. Posebno kada govorimo o dronovima i veštačkoj inteligenciji. Više ne pričamo o naučnoj fantastici. Veštačka inteligencija danas određuje mete, upravlja velikim brojem dronova, planira logistiku i raspoređivanje pomoći. Upravo zbog iskustva sa fronta mnoge države, od Amerike do zemalja Bliskog istoka, žele ukrajinsku tehnologiju i znanje. To je bio jedan od ključnih razloga razgovora Trampa i Zelenskog - istakao je.
"Tramp sada mnogo više poštuje Ukrajinu"
Robert Čoban smatra da se odnos američkog predsednika prema Ukrajini značajno promenio u odnosu na prethodne mesece.
- Ako se setimo prethodnog sastanka Trampa i Zelenskog u Beloj kući, tada je delovalo kao da je Tramp mnogo bliži ruskoj strani, dok je Zelenski praktično bio ponižen. Danas je situacija potpuno drugačija. Ukrajina je, uz ogromnu pomoć Zapada, ali i zahvaljujući sopstvenom razvoju tehnologije, pokazala da može da nanese ozbiljne udarce duboko na teritoriji Rusije. Vidimo napade na Moskvu, Sankt Peterburg i drugu ključnu infrastrukturu. Tramp poštuje snagu i rezultate, a Ukrajina je pokazala da više nije samo zemlja koja traži pomoć, već partner koji ima šta da ponudi - rekao je Čoban.
Govoreći o razvoju ratovanja, ocenio je da će upravo tehnologija odrediti buduće sukobe.
- Ovo je jedinstvena prilika da se nove tehnologije, posebno veštačka inteligencija i ratovanje dronovima, testiraju u realnim uslovima, a ne u laboratorijama. Ukrajinci su, nažalost, zbog rata stekli iskustvo koje danas zanima gotovo ceo svet. Istovremeno, na Bliskom istoku situacija ostaje veoma komplikovana. Ne deluje da su ni Rusija u Ukrajini, ni Amerika i Izrael u sukobu sa Iranom blizu odlučujuće pobede. Zbog toga deluje da oba rata ulaze u novu fazu u kojoj će politički dogovori biti podjednako važni kao i dešavanja na frontu - zaključio je Čoban.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs