Imala je tešku ranu na grudima, a onda se dogodilo čudo: Danas se ovoj svetiteljki žene mole za zdravlje, tražeći njenu zaštitu protiv jedne opake bolesti
Dodajte Kurir u vaš Google izborDanas se vernici sećaju Prepodobne Makrine, najstarije sestre svetog Vasilija Velikog i svetog Grigorija Niskog, koja je ostala upamćena po snažnoj veri, skromnosti i potpunoj posvećenosti Bogu.
Sveta Makrina je kao mlada devojka bila verena za plemenitog mladića, ali nakon njegove smrti odlučila je da nikada ne stupi u brak. Svoju odluku opravdavala je verom u vaskrsenje, smatrajući svog verenika ne mrtvim, već živim u Bogu.
- Nije pravo da devojka, obručena jednom vereniku, ide za drugoga; po zakonu prirodnom treba da bude jedno supruženstvo kao što je jedno rođenje i jedna smrt - govorila je sveta Makrina i dodavala: "Greh je i sramota, veli, da supruga ne sačuva vernosti, kada joj suprug ode u neku daleku stranu."
Nakon toga je zajedno sa svojom majkom Emilijom primila monaštvo u ženskom manastiru, gde su sa drugim monahinjama živele u molitvi, radu i bogomisliju. Veći deo vremena posvećivale su duhovnom uzdizanju i približavanju Bogu.
Prema predanju, sveta Makrina je bila primer velike skromnosti i stidljivosti. Kada joj se u mladosti pojavila teška rana na grudima, nije želela da je pokaže lekaru, pa čak ni majci, jer nije htela da otkriva svoje telo pred drugima. Iz ovog događaja proizišlo je verovanje da ova svetiteljka štiti žene od raka dojke.
Jedne noći se usrdno molila Bogu, a zatim je prstima pomešala prašinu sa suzama i time namazala ranu. Sutradan je, prema predanju, osvanula izlečena. Kada je njena majka kasnije prišla da vidi ranu, sveta Makrina joj nije govorila o čudu, već ju je zamolila da sama napravi krsni znak na bolnom mestu. Majka tada više nije pronašla ranu, već samo ožiljak.
Tako je, prema crkvenom predanju, sveta Makrina skrivala i svoje telo iz stidljivosti i svoje čudotvorstvo iz smirenosti.
Nakon smrti svoje majke Emilije i brata Vasilija Velikog, sveti Grigorije Niski došao je da poseti sestru, ali ju je zatekao na samrtnoj postelji. Pred svoju končinu sveta Makrina uznela je molitvu Gospodu: "Ti Gospode upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom. Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom."
Nakon toga napravila je rukom krsni znak na čelu, očima, licu i srcu, a zatim se upokojila u Gospodu 379. godine.
Vernici se svetoj Makrini obraćaju molitvom:
"Sveta Majko Makrino, moli Boga za nas!"
Kurir.rs