Poternica za milijarderom: Durov ponovo pod lupom vlasti, proglašen pomagačem terorizma
Dodajte Kurir u vaš Google izborDugogodišnje trvenje između ruskih vlasti i Pavela Durova ušlo je u fazu koja prevazilazi dosadašnje regulatorne prepirke. Moskva je zvanično teretila osnivača Telegrama za saučesništvo u terorističkim delovanjima vezanim za rat u Ukrajini, a njegovo ime se sada nalazi na spisku međunarodne poternice.
Prema tvrdnjama ruske bezbednosne službe, platforma je poslužila kao kanal preko kojeg su ukrajinske obaveštajne strukture i radikalne grupe koordinisale diverzantske akcije, digitalne prevare i napade na ruskom tlu. Istražni organi navode da administracija aplikacije nije uklanjala sporne kanale i sadržaj, a ako sud potvrdi krivicu, Durova bi prema domaćim propisima mogla da čeka i kazna doživotnog zatvora.
Telegram kao dvosekli mač u ratnom prostoru
Optužnica stiže u trenutku kada broj korisnika ove aplikacije premašuje milijardu, čineći je jednim od stubova digitalne komunikacije na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Njena uloga posebno dolazi do izražaja u kontekstu ukrajinskog sukoba, gde je koriste vojska, novinari, aktivisti i obični ljudi sa obe zavađene strane radi brze razmene vesti.
Upravo ta dvojna priroda servisa, koji istovremeno omogućava privatnu prepisku i masovno objavljivanje sadržaja, predstavlja trn u oku vladama koje teže strožoj kontroli protoka informacija. Zbog toga alat koji povezuje miliona ljudi istovremeno postaje i meta i oružje u informacionom ratu.
Put od Sankt Peterburga do Dubaija
Pavel nije nepoznato ime u ruskoj IT sferi. Zajedno sa bratom Nikolajem, još u rodnom Sankt Peterburgu pokrenuo je VKontakte, mrežu koja se često poredila sa zapadnim Facebookom. Kada je odbio da preda podatke o učesnicima protesta i suočio se sa pritiskom vlasti, napustio je zemlju 2014. godine i posvetio se izgradnji Telegrama.
Danas boravi u Dubaiju i nosi više pasoša - ruski, francuski, emiratski i onaj Svetog Kitsa i Nevisa. Ovo nije njegov prvi susret sa pravosuđem: francuske vlasti su ga uhapsile 2024. zbog navodnog nedovoljnog nadzora nad kriminalnim sadržajem na platformi. Iako je oslobođen uz kauciju dok postupak traje, jasno je da pritisak na njega raste i na istoku i na zapadu, mada iz sasvim različitih pobuda.
Nedosledna politika Kremlja prema meti
Zanimljivo je da Rusija prema ovoj aplikaciji nikada nije imala jedinstven stav. Vlasti su 2018. pokušale da je potpuno zabrane pošto kompanija nije htela da preda ključeve za dešifrovanje prepiske bezbednosnim službama. Ta blokada, koja je potrajala oko dve godine, pokazala se uglavnom neefikasnom i ukinuta je 2020, dok su državna ministarstva i zvaničnici u međuvremenu nastavili da je svakodnevno koriste.
Ta okolnost sada otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina - dok Moskva tvrdi da servis pomaže ukrajinsku sabotažu, isti taj servis ostaje omiljeno sredstvo komunikacije ruskih institucija i vojnih struktura. Analitičari sa Zapada dodaju da su upravo preko ovog kanala sprovođene i propagandne kampanje te regrutovanje saradnika u Evropi, na šta Kremlj odgovara odbacivanjem takvih navoda. Kompanija se za sada nije oglasila povodom najnovijih optužbi, iako je ranije isticala da uklanja ogroman broj štetnih objava i da posluje u skladu sa zakonima svake zemlje.
Šira bitka za kontrolu interneta
Postupak protiv Durova uklapa se u širi obrazac pooštravanja nadzora nad internetom u Rusiji, koji traje od početka invazije na Ukrajinu. Tokom tog perioda blokirani su ili ograničeni Facebook, Instagram i X, kao i niz nezavisnih medija, dok se paralelno guraju domaći servisi koji vlastima omogućavaju veći uvid u komunikaciju građana. Telegram je do sada izbegavao tu sudbinu upravo zahvaljujući masovnoj upotrebi među samim Rusima, uključujući državni aparat.
Van granica Rusije, slučaj postavlja pitanje koje nadilazi sudbinu jednog čoveka: gde prestaje odgovornost vlasnika komunikacione platforme, a gde počinje odgovornost onih koji je zloupotrebljavaju. Ista dilema već godinama prati Metu, X i TikTok, ali Rusija je sada, po prvi put u ovakvim razmerama, prebacuje u domen krivičnog gonjenja sa najtežim mogućim posledicama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.