PREVARA VEKA! Đani Infantino 10 godina kovao PAKLENI PLAN! Kupovao glasove, jurio ka magičnoj brojci 106, a onda je napravio jednu FATALNU GREŠKU!
Dodajte Kurir u vaš Google izborKad je Švajcarac Đani Infantino 2016. godine seo u predsedničku fotelju FIFA, malo ko je sumnjao da će promeniti lice svetskog fudbala.
Međutim, danas je sve više onih koji smatraju da nijedan njegov potez nije bio slučajan, već deo mnogo šire strategije čiji bi konačni cilj mogao da bude - prodaja komercijalnih prava na Svetsko prvenstvo za sumu kakvu sport nikad nije video.
Kurir je u razgovoru s bitnim ljudima u evropskom fudbalu došao do brojnih zanimljivih odgovora koji razotkrivaju pakleni Infantinov plan.
Prvi veliki potez bio je proširenje Mundijala sa 32 na 48 reprezentacija. Zvanično obrazloženje glasilo je da više zemalja treba da dobije priliku da učestvuje na najvećoj fudbalskoj smotri.
U praksi, najviše su profitirali kontinenti koji imaju najveći broj članica FIFA - Afrika, Azija, Severna i Centralna Amerika, kao i Okeanija. Zašto? Prosto je - na taj način Infantino "kupuje" glasove, obezbeđuje podršku za svaki svoj budući projekat.
Time je prvi čovek FIFA dobio ono što je u politici krovne svetske organizacije najvažnije - podršku nacionalnih saveza. Svaka država ima jedan glas, bez obzira na fudbalsku snagu, pa su savezi koji su dobili dodatna mesta na Mundijalu postali njegovi najjači saveznici. A previše je onih koji su ovim proširenjem došli u veliku priliku da odu na SP.
Ali tu se nije zaustavio.
Za naredni Mundijal 2030. pojavila se i ideja da se Svetsko prvenstvo proširi na čak 64 reprezentacije, što je izazvalo burne reakcije široke fudbalske javnosti. UEFA, brojni vodeći savezi i veliki deo evropske fudbalske elite usprotivili su se toj mogućnosti smatrajući da bi se time dodatno urušio kvalitet takmičenja i potpuno preopteretio već prenatrpan kalendar.
Malo mu 6 miliona
Mnogi su se tada zapitali - zašto Infantino toliko insistira na širenju? Odgovor je, opet, kristalno jasan - novac. Kako za nacionalne saveze (manji deo), tako i za Infantina lično.
Njegova plata od 6.000.000 dolara godišnje postala bi smešna za ono što bi stekao kad bi Mundijal dobio vlasnika. Đaniju bi tada na račun išlo preko 30 miliona dolara godišnje! A to bi bio tek početak njegovih prihoda. Zarađivao bi sve više i više kako bi se priča razvijala...
Infantino se vodio logikom - što je proizvod veći, to je njegova tržišna vrednost viša. A što predsednik FIFA ima jaču podršku saveza iz Afrike, Azije i Južne Amerike, lakše može da sprovede i najkontroverznije odluke.
Pakleni plan
Cilj je bio jasan - doći do blanko podrške 106 saveza, što je neophodna većina za potvrdu bilo koje odluke. Pošto Afrika ima čak 54 glasa, jasno je koliko je Infantinu bilo važno da dobije podršku s tog kontinenta. Čini se da je do "da" iz Afrike i došao. Uticaj Đanija je ogroman, ali se preračunao u jednoj stvari, a to je Evropa.
Kontinent koji se najviše pita i bez koga je nemoguće da se toliko krupne stvari rešavaju. Svestan je bio Infantino da od Evrope ne može da očekuje nikakvu podršku za te svoje planove, pa je baš zato Starom kontinentu dao mrvice kad se proširivao Mundijal.
"Problemčić" za Đanija je činjenica da je šest od osam četvrtfinalista Mundijala iz Evrope. Upravo je to realan odnos kvaliteta fudbala u Evropi i ostatku sveta - 75 odsto Evropa, ostalih 25 odsto odlazi na Južnu Ameriku, Centralnu Ameriku, Afriku i Aziju... Evropa se pita i to je Infantino zaboravio.