Sve je potpisano, Evropa kreće u rat sa Maskom! Stiže moćni IRIS² koji ruši Starlink
Dodajte Kurir u vaš Google izborNakon višemesečnih pregovora sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA), evropskim proizvođačima i privatnim investitorima, i zvanično je potpisan sporazum kojim projekat prelazi iz faze planiranja u fazu masovne izgradnje i razmeštanja satelita. Ova mreža predstavlja direktan odgovor Evropske unije na dominaciju američkog sistema Starlink, u vlasništvu Ilona Maska.
Cilj projekta jeste da Evropi obezbedi potpunu nezavisnost u prenosu podataka i zaštićenim komunikacijama, eliminišući oslanjanje na vanevropske i privatne korporativne sisteme u kriznim vremenima.
Pojačanje u orbiti: Zašto je odobrena izgradnja dodatnih satelita?
Jedna od najvažnijih novosti u potpisanom sporazumu jeste odluka da se prvobitno planirani kapacitet mreže značajno proširi. Partneri u proizvodnji usaglasili su se da izrade i isporuče dodatnih 66 satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, čime će ukupan broj jedinica u konstelaciji IRIS² porasti na 348 satelita.
Ovo pojačanje nije estetske već vojno-bezbednosne prirode. Iz Evropske svemirske agencije ističu da će dodatni sateliti povećati zaštićene vladine kapacitete za komunikaciju za 60 odsto unutar granica EU, dok će globalna pokrivenost za potrebe kritičnih misija skočiti za više od 54 procenta.
Kada počinje lansiranje i ko će sve imati pristup mreži?
Prema utvrđenom vremenskom planu, prva lansiranja satelita konstelacije IRIS² u svemir očekuju se 2029. godine, kada će započeti i postepeno uvođenje prvih operativnih usluga. Pored zemalja članica Evropske unije, u projekat su od samog početka uključene i druge evropske države partneri, poput Norveške i Islanda.
Ova mreža pružaće neprekidnu i kriptovanu vezu za potrebe odbrane, graničnog nadzora, civilne zaštite i humanitarnih misija na lokacijama gde je zemaljska infrastruktura uništena ili nepostojeća.
IRIS² protiv Starlinka: Vladina sigurnost ispred komercijalne masovnosti
U poređenju sa Maskovim Starlinkom koji u orbiti već broji više od 10.000 aktivnih satelita, evropska konstelacija od 348 satelita deluje znatno skromnije po obimu. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je reč o dva potpuno različita koncepta sa različitim primarnim ciljevima.
Dok je Starlink od prvog dana koncipiran kao masovni komercijalni provajder za milione fizičkih lica i gejmera, IRIS² je prvenstveno dizajniran kao ultra-sigurna, visoko-kriptovana vojna i državna mreža čiji je prioritet bezbednost podataka, a ne masovni broj korisnika.
Šta IRIS² donosi običnim građanima i privredi?
Iako je primarni zadatak mreže opsluživanje državnih organa, vojske i hitnih službi, projekat predviđa i komercijalnu komponentu u kasnijim fazama razvoja. IRIS² će ponuditi širokopojasni internet preduzećima i građanima u takozvanim "slepim mrežnim zonama" tj. ruralnim, planinskim i ostrvskim područjima gde je postavljanje optičkih kablova ili mobilnih baznih stanica neisplativo.
Takođe, sistem će poslužiti kao rezervna kopija za telekomunikacione operatere u slučajevima velikih prirodnih katastrofa, požara ili sajber-napada koji bi onesposobili kopnenu mrežu.
Krizni scenario: Lekcije naučene iz ratnih sukoba i geopolitike
Odluka Evropske unije da ubrza i proširi projekat IRIS² direktna je posledica geopolitičkih dešavanja i rata u Ukrajini, gde se pokazalo koliko je satelitska veza na bojištu presudna za preživljavanje i vođenje operacija. Zavisnost od privatnih kompanija poput SpaceX-a pokazala je ranjivost državnih sistema kada se politički ili komercijalni interesi sukobe sa bezbednosnim.
Sa sopstvenom konstelacijom satelita u niskoj i srednjoj orbiti, Evropa prvi put dobija potpuno nezavisan sistem komunikacije nad kojim ima apsolutnu kontrolu i koji niko sa strane ne može isključiti.
Presudan korak ka evropskom svemirskom suverenitetu
Da zaključimo, izgradnja IRIS² konstelacije predstavlja jedan od najvećih finansijskih i tehnoloških zalogaja za evropsku namensku i svemirsku industriju u ovoj deceniji. Sa 348 satelita u orbiti i namenskom zemaljskom infrastrukturom, Evropa ne ulazi u trku u broju satelita, već u trku u pouzdanosti i bezbednosti.
Godina 2029. označiće tako početak nove ere u kojoj će evropske vladine službe, spasioci i vojne jedinice moći da se oslone na sopstveni štit na nebu, garantujući stabilnost i komunikaciju čak i u najtežim scenarijima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.