Nevidljivi smrtonosni prsten: Rusija sprema odgovor Masku, evo zašto svet strepi od nove mreže!
Dok se ukrajinske snage od samog početka rata u velikoj meri oslanjaju na satelitsku mrežu Starlink kompanije SpejsEks, Rusija intenzivno radi na razvoju sopstvenog alternativnog sistema komunikacije.
Reč je o konceptu "mreže iz vazduha", gde se umesto skupih satelita u niskoj Zemljinoj orbiti koriste specijalizovane bespilotne letelice opremljene primopredajnicima za prenos signala na terenu.
Ukrajinski vojni analitičari i stručnjaci za elektronsko ratovanje sve češće upozoravaju na potencijalnu opasnost od ove tehnologije, koju pojedini mediji već nazivaju ruskim Starlinkom. Osnovna zamisao ovog koncepta jeste da se kreira leteća mrežna infrastruktura koja bi omogućila dronovima-kamikazama i izviđačkim letelicama daleko veći domet, neometan prenos video-signala u visokoj rezoluciji i otpornost na standardne ometače na zemlji.
Matrična mreža iznad bojišta
Tehnička suština ovog sistema zasniva se na upotrebi matičnih dronova, letelica koje lete na velikim visinama i služe kao komunikacioni čvorovi. Ovi dronovi preuzimaju signal sa zapovednog mesta ili od operatera na zemlji i prosleđuju ga manjim, napadačkim FPV (First-Person View) dronovima koji deluju na samoj liniji fronta ili duboko iza neprijateljskih linija. Na taj način prevazilazi se problem fizike i prirodnih prepreka, poput linije horizonta, reljefa terena i zgrada koje inače blokiraju radio-signale.
Pored proširenja dometa napadačkih dronova za nekoliko desetina kilometara, ova mreža omogućava i takozvano rešetkasto umrežavanje. Ako jedna letelica u nizu bude oborena ili ometana, ostale automatski preuzimaju prenos podataka, čime se obezbeđuje kontinuitet u rukovođenju operacijama. Za ukrajinsku odbranu ovo predstavlja ozbiljan izazov, jer napadački dronovi mogu delovati iz neočekivanih pravaca i pod uglovima koje je teško detektovati klasičnim radarima.
Taktičke prednosti na frontu: Zašto je Rusiji potreban vazdušni sistem
Glavni razlog zbog kog se Rusija okrenula razvoju vazdušnog komunikacionog prstena jeste nedostatak sopstvene konstelacije civilno-vojnih satelita u niskoj orbiti koja bi po kapacitetu mogla da parira Starlinku. Iako Rusija ima geostacionarne i vojne satelite, oni često nemaju dovoljan protok podataka i nisku latenciju (kašnjenje signala) neophodnu za upravljanje hiljadama malih dronova u realnom vremenu.
Zato postavljanje relejnih stanica na bezposadne letelice poput "Orlan-10", "Superkam" ili specijalizovane multikoptere predstavlja brže i daleko jeftinije rešenje od lansiranja stotina novih satelita u svemir. Ova tehnologija omogućava ruskom ratnom vazduhoplovstvu i artiljeriji da dobiju video-prenos uživo u realnom vremenu sa izuzetno male udaljenosti od cilja, što drastično povećava preciznost udara.
Veliki tehnički problem: Ranjivost matičnih letelica i ograničeno vreme rada
Uprkos ozbiljnoj pretnji koju ovaj sistem nosi, ukrajinski i zapadni vojni stručnjaci naglašavaju da takozvani ruski Starlink ima fundamentalne tehničke nedostatke koji mu onemogućavaju potpunu dominaciju. Prvi i najveći problem jeste fizika samog leta jer za razliku od satelita koji neumorno kruže u svemiru godinama, dronovi imaju ograničen kapacitet goriva ili baterija i moraju se redovno prizemljivati radi dopune i održavanja.
Drugi ključni problem jeste izuzetno visoka ranjivost samih matičnih dronova koji nose relejnu opremu. Da bi uspešno pokrivali veliku površinu, ovi dronovi moraju leteti na znatnim visinama i emitovati jake radio-signale. Time oni postaju svetleće mete za ukrajinske sisteme za elektronsko izviđanje i PVO sisteme kratkog dometa, ali i za sve popularnije "dronove-presretače" koji su namenjeni upravo za lov na letelice na velikim visinama.
Elektronsko ratovanje i zagušenje frekvencija: Bitka za nevidljivi spektar
Sledeća velika prepreka za efikasno funkcionisanje vazdušne mreže jeste izloženost sistemima za elektronsko ratovanje (REB). Budući da se komunikacija između matičnog drona i napadačkih letelica odvija putem standardnih ili blago modifikovanih radio-frekvencija, ukrajinski zemaljski ometači mogu prekinuti tu vezu ukoliko uspešno identifikuju radni radijski opseg.
Takođe, sa povećanjem broja dronova u vazduhu dolazi do zagušenja spektra iliti situacije u kojoj sopstveni radio-signali počinju da smetaju jedni drugima. Stvaranje stabilne, enkriptovane i od ometanja zaštićene veze na bojnom polju gde deluju stotine ometača sa obe strane zahteva izuzetno sofisticiranu mikroelektroniku, do koje Rusija teže dolazi usled međunarodnih sankcija i ograničenja u lancu snabdevanja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
