SRBIJA I UKRAJINA PRAVE VELIKI EKONOMSKI ZAOKRET? Stručnjaci otkrili šta donosi sporazum o slobodnoj trgovini
Dodajte Kurir u vaš Google izborPoseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beogradu trajala je manje od 24 sata, ali je otvorila čitav niz političkih i ekonomskih pitanja. U fokusu nisu bili oružje i sankcije Rusiji, već ekonomija, energetika, infrastruktura, poljoprivreda, železnica i mogućnost zaključivanja sporazuma o slobodnoj trgovini.
Istovremeno, Srbija je potvrdila svoju principijelnu poziciju kada je reč o teritorijalnom integritetu Ukrajine, dok je Zelenski ponovio da Kijev ne priznaje takozvano Kosovo. Predsednik Aleksandar Vučić jasno je naglasio i da vojna saradnja sa Ukrajinom nije bila tema razgovora.
Ukrajina se nije ogrešila o Srbiju
Robert Čoban ocenio je da sama slika Zelenskog u Beogradu može da bude korisna za međunarodni imidž Srbije, posebno imajući u vidu promene koje su se dogodile u odnosima velikih sila i na samom ratištu.
- Mislim da ova slika Zelenskog u Beogradu može samo da koristi imidžu Srbije. Mislim da mi moramo da budemo uvek na strani onih koji su napadnuti, onih koji su slabiji, naročito ako se ti nisu ogrešili o nas, a Ukrajina se nije ogrešila o nas, koliko ja znam - rekao je Čoban.
On je dodao da je zanimljivo bilo pratiti reakcije na posetu, od navijačkih i desničarskih krugova do reakcija Prištine nakon što je Zelenski ponovio da Ukrajina ne priznaje nezavisnost takozvanog Kosova.
- Ne vidim nikakav problem da je on bio u Srbiji. Zanimljivo je bilo posmatrati kako su na tu posetu gledali, od navijača na Zvezdinim tribinama do nekih očekivanih desničarskih krugova, i do ove, moram zaista da kažem, pomalo smešne reakcije Prištine da odmah skinu ukrajinsku zastavu nakon što je on ponovio ono što smo znali od početka, da Ukrajina ne priznaje nezavisnost Kosova - naveo je Čoban.
Bez zaokreta, već kontinuitet politike
Nikola Perišić smatra da poseta Zelenskog ne predstavlja nikakav zaokret u spoljnoj politici Srbije, već nastavak politike balansiranja između ključnih svetskih centara moći.
- Ovo predstavlja kontinuitet spoljne politike koju Srbija vodi, koja je negde još u prethodnom periodu promovisana kroz ta četiri stuba međunarodne politike, gde se u stvari uključuju četiri najvažnija globalna igrača: Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina i Evropska unija. I na taj način se vodi politika nesvrstavanja koja je u potpunosti bila primenjena tokom svih ovih sukoba koji su se javili poslednjih godina. Tako da ne znam čemu toliki pompezan pristup kada je u pitanju poseta predsednika Zelenskog. To je nešto što je bilo očekivano u određenom trenutku, pogotovu sada kada su ti odnosi između velikih sila u malo manje zategnutom odnosu, kao što je bilo u prethodnom periodu - ocenio je Perišić.
On je istakao da je pritisak na Srbiju prethodno najviše dolazio iz Brisela zbog neusaglašavanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
- Na ovaj način se šalje poruka da Srbija partnerski gleda na Ukrajinu i da je itekako spremna da sa Ukrajinom sarađuje upravo u evropskim integracijama, što je činjenica - rekao je Perišić.
Govoreći o mogućnosti ubrzanog evropskog puta Ukrajine i Moldavije, Perišić je ocenio da EU proširenje posmatra i kroz sopstvene političke interese.
- Kada vidimo kakav je odnos Evropske unije prema proširenju i integracijama, vidimo da nekako sada spajaju države Zapadnog Balkana sa određenim postsovjetskim državama, pre svega Ukrajinom i Moldavijom, što je interesna sfera Evropske unije da se proširi u ovom trenutku i zbog nekog ruskog uticaja koji postoji u tim državama. Tako da je jasno da oni imaju politički interes da ubrzaju proces evropskih integracija tih država - rekao je Perišić.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da iskoristi trenutnu situaciju i mogućnost faznog pristupanja Evropskoj uniji.
- Tako da na taj način će posmatrati i ovaj proces proširenja. I videli smo, recimo, u prethodnom periodu kada su održavani različiti samiti, da su oni upravo bili nazvani Zapadni Balkan i Ukrajina. To u stvari pokazuje fokus Evropske unije na Ukrajinu i na čitav taj prostor, i sve to bi trebalo da iskoriste i države Zapadnog Balkana, a pre svega Srbija koja se nameće kao lider u tom regionu, i da na taj način pokušaju sebi da obezbede ne punopravno članstvo u ovom trenutku, ali ovo fazno pristupanje o kojem je govorio i Merkel, a pre toga i Makron - naveo je Perišić.
Od Dunava do poljoprivrede
Ekonomista Slobodan Josipović najveći potencijal za razvoj saradnje Beograda i Kijeva vidi u logistici, saobraćajnoj infrastrukturi, građevinarstvu, energetici i poljoprivredi.
Posebno je istakao značaj Dunava, imajući u vidu da kroz Srbiju protiče oko 600 kilometara te reke.
- Najveći prostor za rast i razvoj između Ukrajine i Srbije je negde u logistici, vezano za saobraćajnu infrastrukturu, građevinarstvo, oblast bezbednosti i energetika. Mi smo jako značajni za saradnju sa Ukrajinom i zbog toga što oko 600 kilometara Dunava protiče kroz našu državu. I kada se ovaj rat završi, a svakako će se u nekom trenutku završiti, Srbija će igrati ključnu ulogu u obnovi Ukrajine, pre svega u toj logističkoj podršci, zato što će glavni prevoz da se upravo odvija preko Dunava - objasnio je Josipović.
On je ocenio da bi srpske kompanije i radnici mogli da imaju značajnu ulogu u obnovi Ukrajine, posebno zahvaljujući iskustvu Srbije u infrastrukturnim projektima.
- Onda, kada pogledate, Srbija je jako napredovala upravo u tim infrastrukturnim projektima, koliko smo puteva izgradili. Svakako će naši radnici biti vrlo zanimljivi tržištu Ukrajine da tamo učestvuju, da li kroz projekte, da li kroz samo izvođenje radova. Tako da će ova cifra koju ste pomenuli, od nešto preko 400 miliona koja je bila prošle godine u robnoj razmeni između Ukrajine i Srbije, kako vreme bude prolazilo, biti sve veća - rekao je Josipović.
Kada je reč o sporazumu o slobodnoj trgovini, Josipović smatra da bi posebno poljoprivreda mogla da bude jedna od najvažnijih oblasti saradnje.
- Kada pogledate sada i izanalizirate spoljnotrgovinski bilans, vi ćete videti da postoje određeni poljoprivredni proizvodi koje mi uvozimo iz Ukrajine, ali i poljoprivredni proizvodi koje izvozimo. Na primer, mi dosta više izvozimo kukuruz u Ukrajinu nego što uvozimo. Nekako, Ukrajina je poznata po tome da je neko ko zaista izvozi dosta pšenice, i u Evropskoj uniji joj tu parira Rumunija. Ali, mislim da je upravo oblast poljoprivrede nešto gde bi naši proizvodi našli mesto na ukrajinskom tržištu - zaključio je Josipović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs