Kliknete na dobro poznati link, a tamo vas čeka zamka: Kako stare internet adrese kradu naš novac
Dodajte Kurir u vaš Google izborSajber kriminalci sve ozbiljnije ulažu u kupovinu isteklih internet domena, koje zatim mogu da koriste za prevare, distribuciju malvera, ilegalni striming i druge aktivnosti. Novo istraživanje Infoblox Threat Intel pokazuje da je tržište takozvanih „dropcatch“ domena dostiglo razmere u kojima se u pojedine kriminalne operacije ulažu milioni dolara.
Zašto hakeri žele baš stare domene?
Stari domen može imati nešto što potpuno nova internet adresa nema – istoriju. Na njega i dalje mogu da vode linkovi sa drugih sajtova, korisnici mogu da ga imaju sačuvanog u bookmarkovima, a može da dobija i saobraćaj od ljudi koji pamte adresu prethodnog sajta.
Pored toga, domen može da zadrži određene reputacione signale povezane sa njegovom ranijom legitimnom upotrebom. Upravo kombinacija postojećeg saobraćaja i nasleđenog poverenja čini pojedine istekle domene veoma privlačnim kriminalcima.
Čak 65.000 domena dnevno
Infoblox Threat Intel je tokom prve polovine 2026. godine beležio oko 65.000 novih „dropcatch“ registracija dnevno, što je približno jedna petina svih novoposmatranih domena u njihovoj analizi. To, naravno, ne znači da je svaki od tih domena kriminalan, istekle adrese kupuju i legitimni korisnici i kompanije. Istraživači, međutim, upozoravaju da se značajan deo koristi u sivoj ili potpuno kriminalnoj zoni i da ovakvi domeni mogu predstavljati veći rizik od prosečnog potpuno novog domena.
Jedan od najupečatljivijih slučajeva povezan je sa akterom kojeg su istraživači nazvali Sable Squirrel. Prema proceni Infobloxa, ova operacija je potrošila više od sedam miliona dolara na preko 10.000 isteklih domena. Mnogi od njih povezani su sa ilegalnim sportskim strimingom i onlajn klađenjem, ali istraživači su otkrili i mnogo ozbiljniju pozadinu: deo iste infrastrukture korišćen je za komunikaciju sa zaraženim računarima.
Vi gledate fudbal, a zaraženi računar vidi nešto drugo
Infoblox navodi da je identifikovao više od 31.000 uzoraka malvera koji su komunicirali sa domenima povezanim sa Sable Squirrel infrastrukturom. Među njima su bili poznati alati za udaljenu kontrolu zaraženih računara kao što su Quasar RAT, AsyncRAT, DCRat, NanoCore, Remcos i njRAT, kao i uzorci sa HiddenTear ransomware karakteristikama. Posebno je zanimljivo što isti domen običnom posetiocu može da prikazuje naizgled funkcionalan sajt za gledanje fudbalskih utakmica, dok ga zaraženi računar istovremeno koristi kao kanal za komunikaciju sa infrastrukturom napadača.
Stari link više ne mora da vodi starom vlasniku
Problem nije nov i ne završava se samo na ilegalnom strimingu. Kada vlasnik prestane da plaća domen i on ponovo postane dostupan za registraciju, novi vlasnik može da nasledi deo digitalnog traga koji je ostao iza njega. OWASP upozorava da aplikacije i servisi ponekad nastavljaju da šalju podatke ka domenima koji više nisu pod kontrolom originalnog vlasnika. Preuzimanje takvog domena potencijalno može otvoriti vrata za prikupljanje podataka, phishing, preuzimanje naloga ili zloupotrebu starih email adresa.
Da problem može trajati godinama pokazala su i istraživanja takozvanog rezidualnog poverenja. Naučnici su još ranije identifikovali desetine hiljada domena sa bezbednosnih crnih lista i stotine hiljada domena povezanih sa malverom koji su nakon isteka ponovo registrovani i zloupotrebljavani. Novije istraživanje istraživača sa USC-a i University of Twente dodatno je ukazalo na „zombie linkages“ – situacije u kojima različiti sistemi nastavljaju da veruju identitetu povezanom sa domenom čak i nakon promene njegovog vlasnika.
Ni HTTPS katanac nije dokaz da je sajt bezbedan
Za običnog korisnika posebno je važna jedna stvar: poznata internet adresa sama po sebi nije garancija bezbednosti. Isto važi i za ikonicu katanca i HTTPS vezu u browseru. HTTPS prvenstveno potvrđuje da je komunikacija između uređaja i konkretnog sajta šifrovana; ne garantuje da iza tog sajta stoji ista kompanija ili osoba kojoj je domen pripadao pre nekoliko godina.
Kako da se zaštitite?
Najveći oprez potreban je kod starih linkova iz emailova, foruma, blogova, PDF dokumenata i objava na društvenim mrežama. Ako vas poznata adresa iznenada odvede na stranicu za klađenje, instaliranje programa, „ažuriranje browsera“, unos lozinke ili kartice, najbolje je da stranicu odmah zatvorite.
Posebno ne treba instalirati programe ili browser dodatke koje takav sajt neočekivano nudi. Činjenica da ste link koristili pre nekoliko godina ne znači da iza domena danas stoji isti vlasnik. Istraživanja pokazuju da stari linkovi mogu ostati aktivni dugo nakon promene vlasništva domena, čime poverenje korisnika postaje upravo ono što napadači pokušavaju da iskoriste.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.