"TRGOVINA ORGANIMA DONOSI MILIJARDE DOLARA!" Gosti emisije "Puls Srbije vikend" o crnom tržištu i ko su najčešće žrtve: "Niko nije imun kada je novac u pitanju"
Dodajte Kurir u vaš Google izborTrgovina ljudskim organima - jedna od najmračnijih tema međunarodnog kriminala. Slučajevi i istrage godinama se pojavljuju u različitim delovima sveta - od pojedinih zemalja istočne i jugoistočne Evrope, preko Turske i Bliskog istoka, pa sve do drugih delova sveta gde postoje velike razlike između potražnje za organima i njihove dostupnosti.
Ljudi iz siromašnih sredina mogu biti vrbovani da prodaju bubreg za nekoliko hiljada evra, dok pacijenti koji ne žele ili ne mogu da čekaju na legalnu transplantaciju plaćaju desetine, pa i stotine hiljada evra.
Kako funkcionišu kriminalne mreže, ko su žrtve, ko su kupci i koliko je teško ovakav kriminal otkriti, za emisiju "Puls Srbije vikend", otkrili su Nađa Tulić, psiholog, dr Radoslav Radosavljević, patolog i Braca Zdravković, detektiv.
- U samoj najavi ste objasnili kako izgleda taj lanac - počinje od najsiromašnijih i najkriznijih područja, a završava se u najbogatijim delovima zapadne Evrope ili Severne Amerike. U kriminalnim organizacijama taj posao uglavnom obavljaju ljudi sa samog dna kriminalne hijerarhije ili pripadnici određenih kriminalnih grupa. Međutim, kada je novac u pitanju, niko nije imun, jer mafija pokušava da uđe u sve pore sistema, pa i u ovu oblast - počeo je Zdravković.
Trgovina organima donosi milijarde
Ukazao je na razmere crnog tržišta organa i objasnio zbog čega se pojedini organi najčešće nađu u fokusu ilegalne trgovine.
- Prema nekim procenama, trgovina ljudskim organima na godišnjem nivou donosi između milijardu i dve milijarde dolara. Najčešće se trguje bubrezima, između ostalog i zato što se mogu najlakše sačuvati i transplantirati. Kompletan ljudski organizam na crnom tržištu organa, slikovito rečeno, može vredeti i do milion i po dolara. Međutim, uzimanje svih vitalnih organa praktično je nemoguće organizovati, jer bi za to bila potrebna infrastruktura velike klinike, veliki broj specijalizovanih timova i odgovarajuća logistika - opisao je.
Kako je istakao voditelj Kurir televizije, upravo su siromaštvo i teške životne okolnosti među najčešćim faktorima koji ljude dovode u rizik od trgovine organima, a posebno su ugroženi oni koji nemaju adekvatnu institucionalnu zaštitu. Ko su najčešće žrtve, o tome je govorila Tulić.
- Da, najčešće je upravo tako. Ne mogu da kažem da sam lično radila sa nekim takvim slučajem, jer je, kao što je već rečeno, u našoj zemlji trgovina organima strogo zabranjena i veoma dobro regulisana. Međutim, gledala sam brojne dokumentarce o toj temi. Recimo, u pojedinim afričkim i drugim siromašnim zemljama ljudi koji su prodavali organe govorili su o razlozima zbog kojih su to učinili. Najčešći motivi su siromaštvo, ali i pretnja ili potreba da se spase neko blizak - istakla je ona.
- Nažalost, postoje i drugi motivi. Svi smo ove godine imali priliku da vidimo film "Žetva", koji se bavi upravo ovom temom i zasnovan je na istinitim događajima. Tu su i navodi o takozvanoj "Žutoj kući" u Albaniji i na Kosovu i Metohiji i slučajevima trgovine organima. Dakle, žrtve mogu biti ljudi koji zbog novca dobrovoljno pristanu da prodaju organ, ali i oni kojima se organ nasilno oduzima. Ipak, takvu odluku nikako ne bih preporučila. Ako pogledate iskustva ljudi koji su prodali organ, videćete da novac najčešće nije rešio njihove probleme. Posledice mogu biti ozbiljne, kako fizički i psihološki, tako i po njihove porodice - objasnila je.
Na pitanje da li je moguće da organ legalno uđe u zdravstveni sistem, a da prethodno potiče iz ilegalne trgovine, i koliko je to teško izvesti pod takvim uslovima, Radosavljević je odgovorio:
- Kod nas je to praktično nemoguće. U našem zdravstvenom sistemu ta oblast je veoma dobro regulisana zakonom. Zakon o presađivanju ljudskih organa i tkiva dodatno je unapređen 31. maja ove godine i, sa tim izmenama, predstavlja jedan od kvalitetnijih zakonskih okvira u ovoj oblasti. Zakonsko regulisanje transplantacije počelo je ozbiljnije da se razvija tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, nakon perioda kada su širom sveta postojala takozvana "divlja tržišta" organa. Takvih slučajeva bilo je u različitim zemljama, gde su ljudi, najčešće zbog siromaštva, prodavali organe za novac.
- Kod nas je situacija drugačija. Ministarstvo zdravlja je formiralo Upravu za biomedicinu, koja predstavlja krovnu instituciju zaduženu za organizaciju i kontrolu sistema transplantacije. Postoje strogo određeni zdravstveni centri, odnosno ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, u kojima je moguće uzimanje i presađivanje organa. Ni u tim ustanovama transplantacija ne može da se obavi bez ispunjavanja svih zakonom propisanih uslova. Čitav proces je pod kontrolom upravo kako bi se sprečilo da organi koji potiču iz krivičnih dela uđu u legalni zdravstveni sistem. Sve što se radi mimo propisanih procedura predstavlja krivično delo, a trgovina organima spada među najteža krivična dela - za Kurir televiziju, objasnio je Radosavljević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs