IZRAEL ŠIRI KRUG SAVEZNIKA U LATINSKOJ AMERICI, 2 ZEMLJE NE ŽELE UZ NETANJAHUA Ideološke promene na izborima uticale i na ovaj segment spoljne politike (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborKolumbija i Venecuela se ponovo okreću Izraelu, a njihov primer slede i druge latinoaameričke države, ali ne i Brazil i Meksiko.
Venecuela i Izrael prekinuli su diplomatske odnose 2009. godine, nakon što je tadašnji predsednik Ugo Čaves proterao izraelskog ambasadora u znak protesta zbog vojne ofanzive u Pojasu Gaze.
Dojče vele (DW) navodi da su 17 godina kasnije Karakas i Jerusalim dogovorili uspostavljanje mehanizma koji će njihovim građanima ponovo omogućiti konzularne usluge.
Reč je o ograničenom, ali donedavno gotovo nezamislivom koraku.
Kolumbija je otišla mnogo dalje.
Vlada novog predsednika Abelarda de la Esprijelje ne samo da je poništila odluku svog prethodnika Gustava Petra o prekidu diplomatskih odnosa s Izraelom, već je najavila i preseljenje ambasade u Jerusalim, kao i priznanje izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni.
Tu teritoriju međunarodno pravo smatra delom Sirije; Izrael je drži pod okupacijom od 1967. godine, a njenu aneksiju ne priznaje velika većina međunarodne zajednice, uključujući Nemačku i Ujedinjene nacije.
Političko klatno - s leva na desno
„Postoji tendencija približavanja Izraelu koja predstavlja odgovor na talas radikalne desnice koji se učvrstio u regionu“, kaže za DW Isak Karo, profesor na Univerzitetu Alberto Urtado u Čileu.
Po njegovom mišljenju, taj proces je povezan i sa „aktivnim usklađivanjem sa spoljnom politikom Vašingtona“.
Danijel Vajner, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, takođe govori o svojevrsnom „talasu“.
Njegovi prethodnici bili su Žair Bolsonaro u Brazilu i Najib Bukele u Salvadoru, dok se danas najjasnije ogleda u politici Havijera Mileja u Argentini i drugih lidera regiona.
Vajner opisuje političko klatno koje se pomera sleva nadesno, ali ističe još jedan važan faktor: populizam.
Kada se desničarski zaokret spoji s populizmom, ne dolazi samo do približavanja Izraelu, već do svojevrsnog „zagrljaja“.
Gilberto Aranda s Univerziteta u Čileu takođe vidi regionalni trend, čiji je prvi element snažno približavanje Sjedinjenim Američkim Državama pod administracijom Donalda Trampa, a samim tim i Izraelu.
Argentina predstavlja najvidljiviji primer tog procesa.
Havijer Milej je bliskost sa Izraelom pretvorio u jedan od ključnih elemenata svoje spoljne politike, ali i sopstvenog političkog identiteta.
Prema Karovim rečima, povezanost sa Izraelom postala je svojevrsno obeležje radikalne desnice u regionu, uz narativ o pripadnosti zapadnoj, judeohrišćanskoj civilizaciji.
Međutim, motivi nisu svuda isti. Vajner ukazuje na ideološke, verske, ali i strateške razloge.
Jačanje odnosa s Izraelom često služi i kao signal Vašingtonu o određenoj međunarodnoj orijentaciji.
Poseban slučaj Venecuele
Venecuela se ne uklapa lako u ovu ideološku šemu.
Režim se politički nije promenio.
Promenio se, međutim, njen međunarodni položaj nakon američke intervencije i kasnijeg približavanja Vašingtonu početkom 2026. godine.
Za Izrael je povratak odnosa sa zemljom koja je godinama bila jedan od njegovih najodlučnijih protivnika u regionu značajan diplomatski uspeh.
Bolivija i Čile
Političko klatno zamahuje i u drugim državama.
Bolivija je prekinula odnose s Izraelom 2023, da bi ih nakon promene vlasti ponovo uspostavila u decembru 2025. godine.
Pomaci su vidljivi i u Čileu: dok je vlada Gabrijela Borića bila veoma kritična prema administraciji Benjamina Netanjahua, nova vlada Hozea Antonija Kasta zauzela je znatno pozitivniji stav i nastoji da obnovi saradnju, između ostalog i u oblasti odbrane.
Ipak, Aranda naglašava da Santjago nije otišao tako daleko kao Kolumbija.
Brazil i Meksiko drugačijim putem
Brazil predstavlja protivtežu ovom trendu.
Vlada Luiza Injasija Lule da Silve zauzima veoma kritičan stav prema delovanju Izraela u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali.
„Zemlja s najvećim uticajem u regionu koja kritički posmatra Izrael nesumnjivo je Brazil“, ističe Aranda.
Upravo zbog demografske, ekonomske i političke težine Brazila, približavanje Južne Amerike Izraelu teško se može smatrati potpunim.
Tu je i Meksiko, drugi gigant Latinske i Srednje Amerike.
Dok je Lula među najglasnijim kritičarima Izraela, Meksiko pod predsednicom Klaudijom Šejnbaum pokušava da očuva neutralniji i uravnoteženiji diplomatski pristup.
Ona kritikuje izraelske akcije u Gazi, ali istovremeno održava diplomatske odnose sa Izraelom.
To pokazuje da kritika vlade Benjamina Netanjahua ne mora nužno da znači i prekid odnosa sa državom Izrael.
Nekadašnji kritički front Latinske Amerike prema Izraelu time je oslabio.
Aranda smatra da je taj blok danas, nakon političkih promena u zemljama poput Kolumbije, postao „zamućen“, iako Brazil i dalje ima dovoljno političke težine da zastupa alternativnu poziciju.
Više od političkih savezništava
Interes Izraela ne svodi se samo na pridobijanje prijateljski nastrojenih vlada.
Veze sa Latinskom Amerikom sežu još od osnivanja države 1948. godine i obuhvataju migracije, trgovinu i bezbednosnu saradnju.
Podrška latinoameričkih zemalja u multilateralnim organizacijama, poput Ujedinjenih nacija, oduvek je bila važna za ublažavanje međunarodne izolacije Izraela.
Vajner aktuelne interese sažima u tri pojma: „legitimacija, saradnja i uticaj". Izraelu su potrebni partneri, ali i ekonomska, tehnološka i vojna saradnja.
S druge strane, Latinska Amerika u Izraelu vidi važnog partnera u oblastima kao što su sajber bezbednost, veštačka inteligencija i odbrana.
Približavanje je, dakle, proces koji ide u oba smera, ali ostaje snažno vezan za političke cikluse i pitanje ko je, u datom trenutku, na vlasti u pojedinim zemljama Latinske Amerike.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)